Hoće li Peking zaista finansirati nove gospodare Avganistana?

Potvrda Pekinga da je spreman da produbi “prijateljske i kooperativne“ odnose sa Avganistanom, odmah nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, otvorila je pitanje kineske ekonomske podrške režimu koji se u većem delu sveta smatra terorističkim. Međutim, osim eventualnog ekonomskog interesa, za Kinu je veoma važan i bezbednosni aspekt dobrih veza sa novim vlastima u Avganistanu.

Budući da Kina i Avganistan dele 76 kilometara dugu granicu u osetljivom području, Peking verovatno strahuje da bi ova susedna zemlja mogla postati polazište i baza za manjinske ujgurske separatiste u pograničnom regionu Sinđin, prenosi France24. U tom svetlu treba posmatrati prijem delegacije talibana kod kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia prošlog meseca, kada je Peking dobio obećanje da Avganistan neće biti baza za militante.

Logično je i da su talibani dobili obećanja, pre svega u vidu političke i ekonomske podrške, kao i izglednih investicija. Talibani bi mogli da smatraju Kinu ključnim izvorom ulaganja i ekonomske porške, bilo direktno ili preko Pakistana, glavnog regionalnog pokrovitelja islamskih pobunjenika i bliskog saveznika Pekinga.

Analitičari procenjuju da bi stabilna i kooperativna administracija u Kabulu mogla da otvori Pekingu put za proširenje strateške inicijative “Pojas i put“ na Avganistan i dalje kroz republike centralne Azije. Kina za sada nije zvanično priznala talibane kao novu vlast Avganistana, ali ih je Vang Ji nazvao “odlučujućom vojnom i političkom snagom“, a kineska ambasada u Kabulu ostaje otvorena.

Dolazak talibana na vlast otvara strateška vrata Kini, uz puno rizika i mogućnosti. Procenjuje se da Avganistan ima nalazišta retkih metala u vrednosti između 1.000 i 3.000 milijardi dolara, prema navodima analitičara američke televizije CNBC. Prema rečima Šamajle Kan (Shamaila Khan) direktorke zaduživanja tržišta u razvoju kompanije AllianceBernstein, talibani su došli u posed resursa “opasnih po svet“.

Ona je navela da bi međunarodna zajednica trebalo da izvrši pritisak na Kinu, kako bi njeno udruživanje sa talibanima bilo kontrolisano. “To bi trebalo da bude međunarodna inicijativa, kako bi se osiguralo da ako bilo koja zemlja pristane na eksploataciju minerala u ime talibana, to učini samo pod strogim humanitarnim uslovima, uz očuvanje opštih ljudskih i ženskih prava“, rekla je Kan.

Avganistan poseduje retke elemente poput lantana, cerijuma, neodimijuma, kao i aluminijum, zlato, srebro, cink, živu i litijum, koji se koriste u elektronskoj, auto i avio industriji. Kako je ocenila Kan, treba izvršiti pritisak na Kinu da ukoliko namerava da napravi savez sa talibanima kako bi im pružila ekonomsku pomoć, da to učini pod međunarodnim uslovima. Šefovi diplomatije Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Entoni Blinken (Antony Blinken) dogovorili su se da održe konsultacije sa kolegama iz Kine i Pakistana na temu situacije u Avganistanu.

Finansiranje je svakako ključan uslov za opstanak talibana na vlasti, a promenljivost vrednosti nacionalne valute afgani, kao i drugi pokazatelji, pogoršali su se poslednjih nedelja dok je trajala ofanziva talibana. Još aktuelni guverner avganistanske centralne banke Adžmal Ahmadi, naveo je da je tokom prošle nedelje Banka uspela da stabilizuje makroekonomsku situaciju.

Kroz seriju objava na društvenoj mreži Twitter on je osudio izostanak bilo kakve planske akcije avganistanske vlade, koja je pobegla pred ulazak talibana u Kabul, kao i takoreći nepostojeći otpor regularne armije koja se predala u rasulu. Govoreći o članovima vlade, on je rekao da je video da poleću sa aerodroma ne obaveštavajući nikoga o tome. Prema navodima ruske agencije Ria Novosti, dosadašnji predsednik Avganistana Ašraf Gani pobegao je iz Kabula sa gomilom novca, kojeg je bilo previše da bi stalo u helikopter, pa je deo para ostavio na pisti.