Hoćemo li crveno zlato uskoro davati u zamenu za naftu?

Malina je vrlo retka vrsta voća, sa najmanjom proizvodnjom u svetu. Među glavnim proizvođačima dominira nekoliko zemalja: SAD, Poljska, Čile, a među njima je i Srbija.

Na svetskom nivou godišnje se proizvede oko 400.000 tona. Koliko je to količinski malo, može se videti ukoliko se uporedi sa proizvodnjom banana, koje na godišnjem nivou dostignu cifru od 130 miliona tona, objašnjava za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Njena ogromna nutritivna vrednost naročito tokom pandemije doprinela je znatnom rastu cena na svetskom tržištu, pa su Srbiji počela da se otvaraju i neka druga tržišta, poput arapskih zemalja.

„To su novi momenti kada je reč o potražnji. Reč je o bogatim zemljama, koje imaju naftu i koje znaju šta je u svetu vredno“, kaže Prostran, a sa njim se slaže i predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović, koji navodi da ćemo malinu uskoro davati u zamenu za naftu.

Iako naša zemlja poslednjih godina beleži pad u proizvodnji od 3,5 do četiri tone po hektaru, srpska malina razlikuje se od ostalih ne po kvantitetu već po kvalitetu.

„Srbija je nekada proizvodila blizu 100.000 tona godišnje i bili smo prvi u svetu. Sada na godišnjem nivou proizvodimo oko 70 do 80.000 tona“, navodi Prostran i ukazuje da treba iskoristiti ogroman interes za crvenim zlatom.

On se nada da će visoka cena na svetskom tržištu urediti i godinama narušene odnose između proizvođača, hladnjačara i izvoznika.  

„Prošle godine malina je poljoprivrednim proizvođačima plaćana po ceni od 215 dinara za kilogram. Tu malinu smo isporučili krajem 2020. i početkom 2021. godine. Reč je o ugovorima koji su sklapani u oktobru, novembru, po izvoznim cenama od 2,75 do 2,9 evra po kilogramu. Sada je ta cena viša za nekih 50 odsto”, napominje Radović.

Prema njegovim rečima, ove godine ogromna je potražnja, pojedini hladnjačari već su izašli sa ponudom po ceni od 2,15 evra, ali je Asocijacija pozvala sve proizvođače da ne potpisuju ugovore i ne žure kako se ne bi ponovila slična situacija.

“U jednom trgovinskom lancu, pakovanje sveže maline od 125 grama prodaje se po ceni od 689,99 dinara. To znači da je kilogram maline u Srbiji, u marketima, 5.520 dinara. Čak je od petka skuplja za 80 dinara. Postavlja se pitanje gde je razlika u odnosu na prosečan nivo, kada je malinarima isplaćivana cena od oko 215 dinara po kilogramu i da li su svi platili ekstra profit na dobit”, zaključuje Radović.