Holandski zakon stvorio deficit nekretnina za iznajmljivanje

Holandski novi zakon osmišljen da učini stanovanje pristupačnijim na kraju je uticao da se poveća deficit nekretnina u ponudi. U cilju zaštite stanara sa niskim primanjima, vlada je u julu uvela kontrolu zakupnine na hiljade domova, uvodeći sistem ocenjivanja nekretnina na osnovu faktora kao što su stanje, veličina i energetska efikasnost.

Zakon o pristupačnoj renti uveo je kontrolu zakupnine za oko 300.000 jedinica, premeštajući ih sa neregulisanog tržišta.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Holandija ima najveći udeo stanova pod kontrolom iznajmljivanja u Evropi. Otprilike jedna četvrtina je u vlasništvu privatnih stanodavaca, a ostatak pripada stambenim zajednicama koje su slične zadrugama.

Pre nego što je novi zakon stupio na snagu, četiri petine od približno tri miliona nekretnina koje se iznajmljuju u zemlji bile su podvrgnute kontroli, a zakon je to podigao na 96 odsto, prema Ministarstvu stanovanja. Ova mera ograničava kiriju za oko 2,5 miliona domova na 880 evra (980 dolara) mesečno za domaćinstva koja zarađuju manje od 52.671 evra godišnje, piše Bloomberg.

Ostala imovina obuhvaćena zakonom ima maksimalnu kiriju od 1.158 evra mesečno; iako nema posebne zahteve u pogledu prihoda, ona je namenjena porodicama sa skromnim platama.

Da bi održala korak sa rastom stanovništva, Holandiji je potrebno oko 100.000 novih stanova godišnje, ali tokom protekle decenije izgradila je u proseku dve trećine od tog cilja. Nedostatak je podigao cene neregulisanih stanova za trećinu od 2012. godine.

Pošto su njihove nekretnine gurnute na regulisano tržište prema novom sistemu, mnogi vlasnici se odlučuju da ih radije prodaju.

„Tužna stvarnost je da je za one koji traže dom sada postalo teže nego ikada da pronađu nekretninu za iznajmljivanje na već skučenom tržištu“, kaže direktor u Heimstaden Bostad AB, švedskoj kompanija koja poseduje 13.500 stanova širom Holandije i u procesu je prodaje oko 20 odsto njih.

Pristalice uredbe kažu da je to neophodan odgovor na višegodišnje rastuće rente i sve veću privatizaciju stambenog tržišta.

Cilj je bio da se zaštite stanovnici sa nižim i srednjim prihodima od beskrupuloznih stanodavaca, koji su postajali sve grabežljiviji, kaže Hugo de Jonge, bivši ministar stanovanja koji je uveo zakon. „Moramo da ispravimo nešto što je postalo pogrešno“, rekao je on lokalnoj radio stanici u junu. „To se ne može učiniti bez izvesnih bolnih posledica.“