Hrvatska najviše zavisi od stranih doznaka među zemljama EU

Hrvatska je prošle godine zabeležila najveći udeo doznaka iz inostranstva u BDP-u od svih članica Evropske unije i svrstala se u vrh grupe zemalja koje najviše zavise od pomoći građana zaposlenih u inostranstvu, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat).

Kako se navodi, Hrvatska je prošle godine zabeležila suficit u bilansu doznaka iz inostranstva od 3,677 milijardi evra, od čega je iz zemalja van EU doznačeno 2,096 milijardi evra, a iz ostalih članica EU 1,581 milijardu. Udeo doznaka u hrvatskom BDP-u prošle godine iznosio je 7,3 odsto, i daleko je najveći među zemljama EU. Ukupan iznos doznaka iz Hrvatske u inostranstvo prošle godine iznosio je 499 miliona evra, od čega je 209 miliona evra otišlo u druge zemlje EU, a 291 milion evra u zemlje van Unije.

Lični transferi novca koji su stanovnici Evropske unije u 2020. godini poslali u zemlje koje nisu članice EU iznosili su 34,1 milijardu evra, što je povećanje od tri odsto u poređenju sa 33,2 milijarde evra u 2019. godini.

„Većinu ličnih transfera čine tokovi novca koji migranti šalju u zemlju porekla. Prilivi u EU iznosili su 12 milijardi evra, što je smanjenje od šest procenata u poređenju sa 12,8 milijardi evra registrovanih u 2019. godini“, naglašeno je u izveštaju Eurostata.

Odlivi van EU zadržali su rastući trend od 2015. godine, povećavši se za 33 odsto od te godine, ali pošto su prilivi ostali konstantni, to je rezultiralo povećanim negativnim balansom od 22,1 milijardu evra za EU ​​u odnosu na zemlje koje nisu članice EU u prošloj godini.

Viškove ličnih transfera, koji doprinose više od jedan odsto njihovog BDP-a, u 2020. godini ostvarile su Hrvatska (2,7 procenata), Rumunija (1,4 odsto) i Letonija (1,3 procenta). Nasuprot tome, Francuska i Španija generisale su deficite ličnih transfera koji predstavljaju -0,5 procenata njihovog BDP-a u odnosu na ostatak sveta.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) tokom osam meseci ove godine od doznaka je stiglo 2,279 milijardi evra, što u odnosu na osam meseci prošle godine predstavlja rast od 19,2 odsto međugodišnje. Međutim, u istom periodu 2019. godine od doznaka je stiglo 2,359 milijardi evra, što znači da je priliv u 2021. godini manji za 3,4 procenta nego pre dve godine.

Podsećanja radi, lane, kada je počela pandemija korona virusa i kada su se mnogi srpski državljani vratili u zemlju, od doznaka je stiglo 3,12 milijardi evra i u odnosu na 2019. godinu. Reč je o smanjenju za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto.