HRVATSKI NAUTIČKI TURIZAM U MINUSU 300 MILIONA EVRA Problemi neće biti rešeni ni sledeće sezone
9.11.2020 13:24 Autor: Ljiljana Begović
Nautički čarter, u kojem je Hrvatska najjača u Evropi, ove godine je imao pad prihoda od 65 odsto, procenjuju u Udruženju pružatelja usluga smeštaja na plovilima – čarter, Hrvatske privredne komore (HGK).
Pad prihoda je ove sezone premašio pad broja dolazaka s obzirom na to da je većina bukinga odrađena u poslednji čas, a rezervacije su realizovane po znatno nižim cenama od uobičajenih, tako da je finansijski gubitak značajan.
Predsednik Udruženja čartera HGK Paško Klisović pojasnio je da se uspeh nautike i brojke ostvarenja vežu za rezultat marina i megajahti, dok brojke za čarter segment govore nešto drugo. Severni Jadran je radio nešto bolje od južnog dela s obzirom na lakšu dostupnost automobilima, odnosno manju zavisnost od gostiju koji dolaze avionom.
Pad na severu je 40 do 50 odsto, dok je na jugu preko 60 odsto. U Udruženju tako procenjuju da je samo nakon 15. avgusta zbog pooštravanja mera prema Hrvatskoj izgubljeno oko 150 miliona evra.
„Radi se o proceni ukupne potrošnje čarter gostiju od 183 evra po danu po osobi, prema istraživanju TOMAS nautike iz 2017. što uključuje sve troškove, osim najma plovila, i trošak marina, potrošnje u restoranima i slično. A ove godine je do 30. septembra pad dolazaka i noćenja u čarteru prema podacima Ministarstva iznosio preko 50 odsto što znači da smo ukupno, dakle svi u lancu čarter usluge, ove godine izgubili preko 300 miliona evra“, ukazao je Klisović.
Što se tiče problema likvidnosti, Klisović je pojasnio kako je čarter posebno specifičan jer u normalnim okolnostima ima jako rani buking koji kreće već u septembru za čarter uslugu iduće sezone, a iz čijeg se priliva finansiraju izuzetno visoki troškovi zimskog perioda i pripreme flote za sezonu.
U Udruženju ukazuju kako treba olakšati i ubrzati realizaciju kredita za obrtna sredstva s obzirom na to da se sredstva čekaju predugo. Klisović je ukazao i na to kako banke i lizing treba već sada da planiraju produžetke moratorijuma koji uglavnom ističu na proleće 2021.
Klisović je naglasio da se ipak za sledeću sezonu očekuju bolje brojke, ali pod uslovom da se pronađe vakcina.
„Ako do toga ne dođe, verovatno nas opet čeka lockdown na proleće. Ali to je onaj crni scenario do kojeg, nadamo se, ipak neće doći“, zaključio je Klisović, prenosi Seebiz.