Hrvatski nefinansijski sektor među najboljim u EU po bruto investicijskoj stopi u 2024.

U protekloj godini nefinansijske kompanije u Evropskoj uniji imale su pad u udelu zarade koji ostaje firmi kao kapital za 1,6 procentnih poena u odnosu na godinu ranije, pa je stopa iznosila 40,1 odsto. Taj profitni udeo odnosi se na novac koji ostaje kompaniji kao dobit kada se oduzmu troškovi za isplatu plata i poreske obaveze.

Niži profitni udeo može značiti ne samo nižu ukupnu profitabilnost, već i to da je reč o radno‑intenzivnijim aktivnostima u ekonomiji. S druge strane, viša stopa može ukazivati na veći ukupni profit, ali i na privredu koja se više oslanja na kapitalno‑intenzivnu proizvodnju, pišu Financije.hr.

Od 2021. godine, kada je stopa iznosila 42,1 odsto, beleži se blagi pad svake godine. Najveći pad dogodio se između 2023. i 2024. godine. Najviši profitni udeo u 2024. zabeležen je u Irskoj – čak 74,9 odsto. Slede Malta sa 56,4 odsto i Slovačka sa 48,9 odsto. Visok irski procenat objašnjava se prisustvom velikih stranih multinacionalnih kompanija koje su izrazito kapitalno‑intenzivne.

Najnižu vrednost imala je Francuska – 32,2 odsto. Slede Slovenija sa 33,4 odsto i Portugal sa 34,5 odsto.

Nefinansijski sektor u Hrvatskoj nije bio loš – stopa profitnog udela za kapital iznosila je 40 odsto, gotovo kao prosek EU i nešto više od proseka evrozone (39,7 odsto). Ipak, u odnosu na 2023. godinu zabeležen je pad od 3,7 procentnih poena, sa rekordnih 43,7 odsto.

U strukturi raspodele bruto dodate vrednosti nefinansijskog sektora u Hrvatskoj, 40,02 odsto ostalo je kao operativni višak, 59,41 odsto otišlo je na zaposlene, a 0,57 odsto na poreze bez subvencija.

U Sloveniji je na zaposlene izdvojeno 66,08 odsto, na poreze 0,5 odsto, dok je ostatak od 33,42 odsto otišao u kapital.

Od velikih evropskih privreda jedino je Italija sa stopom od 43,8 odsto bila iznad proseka EU. U Nemačkoj je stopa iznosila 37,2 odsto.

Od kapitala koji ostaje, kompanije najčešće koriste sredstva za isplatu dividendi akcionarima, za investicije ili druge kapitalne transakcije. Ako su investicije veće od štednje, firme se moraju oslanjati na zaduživanje.

Investicije čine najveći deo kapitalnih transakcija. Investiciona stopa se definiše kao procenat dodate vrednosti u proizvodnom procesu.

U EU je investiciona stopa u 2024. iznosila 22,1 odsto, nešto više od 21,5 odsto u evrozoni. Najvišu bruto investicionu stopu imala je Mađarska – 28,5 odsto.

Stope niže od 20 odsto zabeležene su u sedam članica, a najmanju vrednost imao je Luksemburg – 15,9 odsto.

Hrvatska je zauzela visoko drugo mesto sa bruto investicionom stopom od 28,3 odsto, tik iza Mađarske.