I ove godine bez subvencija za “plavi dizel” za poljoprivrednike

Poljoprivrednici u Srbiji u ovoj godini neće dobiti subvencije za kupovinu jeftinijeg dizel goriva za obradu zemlje. Tu odluku je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obrazložio rečima da je sadašnji nivo cena dizel goriva “povoljan” i da za vanrednu pomoć nema potrebe.

Računica analitičara pak pokazuje da su ratari koji obrađuju do 20 hektara ovom merom ostali bez novca za kupovinu oko 150 litara dizel goriva ili bez količine potrebne za obradu tri do pet hektara. “To je zanemarljiv trošak naspram ratarskih prihoda ostvarenih rastom prodajne cene kukuruza, soje, pšenice”, ističe za Biznis.rs agroekonomski analitičar i publicista Branislav Gulan.

Sa druge strane, istraživanje lista “Gazdinstvo” pokazuje da poljoprivrednici kupovinom goriva za obradu oko 2,8 miliona hektara (od toga samo milion hektara je namenjeno za kukuruz), koliko treba da se zaseje u Srbiji u prolećnoj setvi, izdvavaju značajna sredstva za budžet Srbije, uz potrošnju goriva od 40 do 60 litara po hektaru.

Kako se ističe, u cenu dizel goriva uračunat je PDV od 20 odsto i akciza od 59,48 dinara po litru. Ove dve stavke u budžet donose 90,90 dinara po litru, što spada među najveća izdvajanja ove vrste u regionu. Prema potrošnji od 40 litara po hektaru, iznos PDV i akcize za površinu oranica većih od 2,5 miliona hektara iznosi ukupno oko 9,3 miliona dinara, a za potrošnju od 60 litara oko 13,9 milijardi dinara.

Kako se navodi, ratari u Srbiji troše skuplji dizel od kolega u Mađarskoj, gde je cena 138,02 dinara po litru, u Rumuniji 128,4 dinara po litru, u BiH 115,97 dinara po litru, dok je najpovoljnija cena za poljoprivrednike u Hrvatskoj – „plavi dizel” plaćaju 76,70 dinara po litru. U proseku ratari u Hrvatskoj po hektaru troše 120 litara „plavog dizela”, bez ograničenja površina, a dobijaju i određene količine za stoku (po krmači 120 litara, za krave od 40-90 litara i za ovce osam litara).

U svim zemljama u okruženju učešće dizela u troškovima ratarske proizvodnje se kreće od osam do 15 odsto, a najveća je u gajenju šećerne repe i navodnjavanju.