I pored digitalizacije, ima mesta za pečatoresce

U doba digitalizacije neki zanati mogli bi možda da odu u zaborav, a pečatorezac iz Beograda Dragan Kocić kaže da njegovoj zanat nije zanat budućnosti, ali smatra da pečat neće otići u istoriju i neće biti potpuno ukinut, jer i dalje može da ima široku primenu.

Kocić je za Tanjug rekao da u Švedskoj, na primer, i dalje postoje radionice za pečate, čak postoji i sajt koji se zove „Fabrika pečata“.

„U suštini, kada se tamo, u jednom društvu koje je dosta digitalizovano, i dalje upotrebljava pečat, znači da ima posla i da je primena dosta široka“, kaže Kocić i navodi da će i za pečatoresce u Srbiji uvek biti mesta.

Naveo je da su ozbiljni pečatoresci u Srbiji opstali, ali da je veliki broj malih knjižara prestao da izrađuje pečate na malim jeftnim mašinama, jer im je za izradu jednog pečata bilo potrebno sat vremena.

„Mi pečat radimo za pet minuta na laserskim skupim mašinama“, navodi Kocić u čijoj radnji se dnevno izradi od 10 do 30 pečata, a godišnje između 3.000 i 5.000.

Maksimalna velična automatskog pečata je, kaže Kocić, osam puta pet centimetara, dok se pečati većih dimenzija prave od drveta.

Smatra da pečat ima neku svoju važnost kad se dostavlja neki dokument u papirnom obliku jer, kaže, naše poslovanje i naš život nisu potpuno digitalizovani, a da ljudi kada vide da na fakturi stoji pečat, to im uliva određenu sigurnost od zloupotreba.

„Pečat će i dalje važiti iz razloga što se ne može sve digitalizovati“, kaže Kocić i navodi da možemo da težimo digitalizaciji, ali da ona ne može da bude stoprocentna.

Kocić je rekao da posla danas ima dovoljno, s ozbirom na pandemiju korona virusa, ali da je obim posla ipak smanjen u trenutnim okolnostima.

Ispričao je da izradu pečata naručuju obično privredni subjekti, kao što su preduzetnici i d.o.o, udruženja, strana privredna društva koja imaju ogranak u Srbiji, ali i privatna lica kao što su, na primer, vozači koji na fakturu treba da upisuju svoje ime i prezime, kao i oni koji žele da ga imaju, na primer, za ličnu biblioteku.

„Ljudi koji žele da u svojoj administraciji skrate, recimo, potpisivanje rade svoj faksimil, ili određeni neki obrazac popunjavanja, na primer neki pravougaonik, pa određena polja koja oni pečatiraju popunjavaju“, kaže Kocić.

U poslednje vreme, kaže, male trgovinske radnje počele su da štampaju kese sa svojim logom, pa im je za to potreban pečat tipa A5 formata, što je veći pečat nego što je to uobičajeno.

U Srbiji je izmenama Zakona o privrednim društvima ukinuto korišćenje pečata za privredne subjekte, tako da od 1. oktobra 2018. godine, privredna društva i preduzetnici ne moraju da izrađuju pečate, dok postojeće mogu da izbace iz upotrebe.

„Kada je zakon o ukidanju pečata stupio na snagu od 1. oktobra 2018. mi smo mislili da neće više niko da uđe u radnju. Međutim, mi smo tog meseca imali najbolji mesec u prihodovanju ikada, što nas je na neki način začudilo“, kaže Kocić.

Njegova radnja je i ovlašćeni pečotorezac za državne i druge organe, odnosno izrađuje pečate sa državnim grbom i za škole, ustanove, institute, carinu, javne beležnike i izvršitelje.

Pored pečata, Kocić kaže da njegova radnja radi i lasersko graviranje na nekim mekšim materijalima, kao štu su plastika, guma i drvo, graverske ploče, table za firme i u 3D varijanti, kao i takozvani poklon program graviranja, na primer, na zipo upaljaču ili olovci.