I sledeća sezona u Crnoj Gori zavisiće od turista iz regiona

Realno je očekivati da će se Crna Gora i naredne turističke sezone dominantno oslanjati na tržište regiona, jer su tamošnje vlasti propustile priliku za blagovremenu pripremu organizovanog turizma i dolazaka turista sa glavnih tržišta Evrope, ocenio je u razgovoru za Portal RTCG dekan Fakulteta za biznis i turizam u Budvi Rade Ratković.

On smatra i da nije realna najava ministra ekonomskog razvoja Jakova Milatovića da će aktivnost u turizmu u Crnoj Gori naredne godine biti na nivou rekordne 2019. godine. To je, ocenjuje Ratković, razumljiv cilj vlade.

„Ali se bojim da nije realan. Propušteni su rokovi za organizovani nastup na organizovano turističko tržište na glavnim emitivnim tržištima Evrope, tako da su male šanse da se primaknemo evropskom tržišnom miksu kakav je bio 2019. godine. Bojim se da će za to trebati više godina“, kazao je Ratković.

Govoreći o narednoj turističkoj sezoni u uslovi trajanja epidemije korona virusa, Ratković je rekao da je vakcinacija jedini način efikasne imunizacije stanovništva.

„Danas je kvalitet i kapacitet zdravstvenog sistema postao jedan od glavnih receptivnih faktora svake turističke destinacije. Bez optimizacije procesa vakcinacije nerealno je očekivati smirivanje pandemije i postizanje poverenja u naš zdravstveni sistem, kako kod turista, tako i kod lokalnog stanovništva. To, međutim, jeste neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Nužne su i tri dosadašnje preventivne mere: maska, distanca i pranje ruku. U sinergiji sa vakcinom i kontrolom ulaska u zemlju (jedan od četiri opšteprihvaćena dokumenta karaktera kovid potvrde) to je dobitna kombinacija“, veruje Ratković.

On, međutim, nije saglasan sa ocenama nadležnih da je minula letnja sezona bila odlična i gotovo rekordna.

„Teško se može smatrati odličnom turistička sezona koja se dominantno bazira na najsiromašnijim turističkim tržištima Evrope. Bila je sezona masovnog i prekomernog turizma u kratkoj vremenskoj sekvenci, čiji će finansijski rezultati biti lošiji od naturalnih, a koji, zaključno sa devetim mesecom, ne dostižu ni 60 odsto ostvarenja iz 2019. godine, kada je u pitanju kolektivni smeštaj, koji generiše glavni ekonomski impakt. Za privatni smeštaj nemamo nikavu evidenciju, ni kapaciteta, ni turističkog prometa, tako da je teško procijeniti njihov doprinos turističkoj sezoni. Po dinamici naplate boravišne takse, moglo bi se reći da je i ukupan naturalni rezultat ove turističke sezone blizu nivoa relativnog (procentualnog) ostvarenja u kolektivnom smeštaju“, pojasnio je Ratković.

Ratković kaže da će njen uspeh naredne sezone zavisiti, između ostalog, od epidemiološke situacije koja eskalira i klimatske situacije, koja se, u pogledu snega, ne može prognozirati.

„U najboljem slučaju, ona može biti na nivou prošle sezone, dakle relativno loša. Naš planinski turizam, inače, primarno ne zavisi od poslovično neizvesne i kratkotrajne zimske sezone, već od mnogo duže i izvjesnije letnje turističke sezone, zasnovane na ruralnom turizmu i aktivnostima u prirodi“, kaže Ratković.

Govoreći o tome može li se u slučaju loše epidemiološke situacije u regionu sezona izvući domaćim i gostima iz regiona, poput letnje, sagovornik kaže da je u tom pogledu situacija u regionu drugačija, jer i region ima svoje zimske turističke centre.

„Tako da će se turisti, pretežno, opredeljivati za svoje turističke centre (Kopaonik, Zlatibor, Jahorina….), a, u slučaju postojanog snega i smirene epidemiološke sutuacije, možemo očekivati i turiste iz Hrvatske, BiH, Albanije i Kosova. Domaći gosti će, ukoliko bude snega, ostati pretežno verni našim zimskim centrima, a nakon isteka zimskog raspusta, verovatno će oživeti zimski vikend turizam, sa svim svojim manama i vrlinama“, zaključio je Ratković.