Ima li prostora da penzije u Srbiji brže rastu

Način obračuna povećanja penzija po tzv. „švajcarskoj formuli“ primenjuje se od januara ove godine. Mada je predstavljano kao najpravičnije rešenje po kom se penzije 50 odsto usklađuju sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom zarada, primena ove formule je od strane nekih predstavnika Vlade dovedena u pitanje.

Ministar Milan Krkobabić, tako, najavljuje razmišljanja nadležnih iz Nemanjine 11 da postojeći model zamene novom „švajcarskom formulom plus plus“.

„Sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem je postignuta saglasnost da se koriguje postojeći model „švajcarske formule“ za rast penzija u Srbiji. Ova formula je dobar iskorak, ali isključuje mogućnost da pojedinci određuju visinu penzija i zato je, što pre, neophodna njena korekcija. Dugoročno, ovaj model dovodi da penzije zaostaju za rastom zarada, ali i da svako novo usklađivanje stvara sve veće razlike između najviših i najnižih penzija“, objašnjava ministar Krkobabić i dodaje da „stalna briga države treba da budu penzioneri s najnižim primanjima, kao i stariji od 65 godina koji nisu stekli uslove da ostvare penziju“.

Kako saznajemo, o modelu „švajcarska formula plus plus“ razgovaralo se tokom prošlonedeljnih pregovora sa timom Međunarodnog monetarnog fonda. Oni, kako nam je potvrđeno, ne podržavaju izmenu upravo usvojenog načina obračuna povećanja penzija i veruju da je “važno držati se principa odgovornog fiskalnog upravljanja koji nalaže svođenje rashoda za penzije na održiv nivo, odnosno da učešće penzija u BDP bude do 11 odsto“.

U tom smislu, Vlada je, bar za sada, od Međunarodnog monetarnog fonda dobila preporuku da zadrži postojeći model obračuna penzija, a da u skladu sa prostorom koji joj bude omogućen odgovornim fiskalnim ponašanjem, povremeno penzionerima isplaćuje jednokratnu pomoć. To je, inače, i bio način na koji je Vlada, od početka ekonomske krize izazvane pandemijom i pomagala penzionere. Kako je Ministarstvo finansija nedavno izračunalo, svaki penzioner, od početka pandemije, a zaključno sa jesenjim mesecima 2021. godine, uz redovnu penziju dobija ukupno po 33.780 dinara. Kako je prosečna penzija u Srbiji ispod 30.000 dinara, jasno je da je ova pomoć, pa makar i bila isplaćivana jednokratno značila najstarijima.

Penzije u Srbiji

Izvor: PIO

Kako za portal Biznis.rs kaže prof. dr Gordana Matković, stručnjak za socijalnu politiku i ministarka za socijalna pitanja u Vladi Zorana Đinđića, postojeći način obračuna penzija može se smatrati pravednim.

„Kako se visina penzije obračunava u odnosu na uplaćene doprinose kroz radni vek, jasno je da je pravednije ukoliko onaj ko je više uplaćivao ima i veću penziju. Postoji mogućnost da se izvrši promena načina obračuna visine penzije, a koja je nepromenjena već skoro dve decenije. U momentu kada je taj model bio uveden, bio je jedini realno moguć, ali sada postoji prostor da se taj model načina obračuna penzije u odnosu na uplaćene doprinose menja“, objašnjava prof. Matković.

S druge strane, oni sa penzijama ispod prosečnih, a takvih je veliki broj, po mišljenju prof. Matković moraju biti obuhvaćeni određenim merama socijalne zaštite.

„Nije u redu vršiti ujednačavanje penzija. Oni sa najnižim primanjima su uglavnom oni koji nemaju puno godina staža“, zaključuje prof. Matković.

Inače, „švajcarska formula“ za obračun rasta penzija nije u Srbiji novost. Ovom formulom je 2001. godine zamenjena dugo primenjivana indeksacija zaradama. Ovo je uticalo da penzije počnu da zaostaju za platama, ali kako je deficit državne kase bio ogroman, to je bio jedini način da se penzioni sistem učini održivim. U tom periodu povećana je i starosna granica za penzionisanje, i to sa 55 na 58 godina za žene i sa 60 na 63 godine za muškarce. Minimalna starosna granica za penzionisanje povećana je sa 50 na 53 godine.

Danas važeći propisi predviđaju da i žene i muškarci rade do 65 godina života, odnosno da u penziju idu sa 40 godina radnog staža. U prevremenu penziju, ali uz trajne penale (smanjivanje penzije za određen procenat) može se otići posle 60. godine, ali samo uz ispunjenje drugog uslova, odnosno odrađenih 40 godina radnog staža.