Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Političko i ekonomsko lobiranje vrlo važan alat u borbi za različite interese

Ima li Srbija dovoljno lobista?

AnalizaSrbijaU fokusuVesti

23.7.2021 15:57 Autor: Marija Jovanović 0

Ima li Srbija dovoljno lobista? Ima li Srbija dovoljno lobista?
Najjači lobiji u svetu po pravilu uvek su tamo gde su najveći interesi i novac. Lobiranje, kako političko, tako i privredno, smatra se vrlo... Ima li Srbija dovoljno lobista?

Najjači lobiji u svetu po pravilu uvek su tamo gde su najveći interesi i novac. Lobiranje, kako političko, tako i privredno, smatra se vrlo važnim alatom u borbi za različite interese zbog čega mnogi imaju oprečna mišljenja o lobistima.

Usvajanjem Zakona o lobiranju koji je stupio na snagu u avgustu 2019. godine u Srbiji je uveden vrlo važan mehanizam za borbu protiv korupcije, a sama delatnost lobiranja preusmerena je u legalne tokove, objašnjava za Biznis.rs predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković.

“U registru Agencije za sprečavanje korupcije danas ima 33 registrovanih lobista kao fizičkih lica i tri pravna lica, dok stranih fizičkih i pravnih lica, koja takođe imaju mogućnost da se registruju, za sada nema”, kaže Vuković i dodaje da se uvođenje lobiranja nigde ne dešava preko noći, ali je veoma značajno što je zakonom ponuđen mehanizam da se propisi menjaju, donose i ukidaju na zakonom predviđen i transparentan način.  

Foto: Nenad Vuković/Privatna arhiva

Zakon je usvojen, ali je neophodno da se on polako usvoji, kako u privrednoj, tako i u političkoj praksi. Na ekonomske tokove on tek treba da počne da utiče, ali je pandemija malo usporila njegovu primenu, tako da Zakon o lobiranju tek treba da pruži svoj pravi efekat. Sada je potreban dodatni napor, kako države, tako i lobista i Agencije za sprečavanje korupcije”, navodi Vuković.

Na pitanje gde je granica između lobiranja i korupcije, zbog čega mnogi ovu profesiju često smatraju sumnjivom, prvi srpski lobista navodi da se zbog donošenja ovog zakona raznorazni neformalni savetnici polako pomeraju u sivu zonu, jer sada postoji način da se legalno lobira.

“Lobiranje je transparentan, na zakonu zasnovan, organizovan uticaj na donosioce odluka. Posao lobiste je da se zalaže za interes svog klijenta, ali isključivo u skladu sa javnim interesom i dozvoljenim sredstvima, koristeći naučne, ekonomske i političke argumente”.

Gde je Srbija kada je reč o lobiranju

Najjači lobiji uvek su tamo gde su velike korporacije i industrije i gde se “vrti” najveći novac. Kako objašnjava naš sagovornik, lobiranje je prisutno uvek kada neka nova industrija ulazi na tržište, kada povećava svoje investicije i ulogu na određenom tržištu. Međutim, lobisti vrlo često omogućavaju da do donosioca odluka dođe glas raznih marginalnih grupa od zaštitnika prirode, LGBT grupa, pa do trudnica i zaštitnika životinja.

Radni sto poslovnih ljudi koji se rukuju
Foto: Pexels.com

“Kada se radi o ekonomskom lobiranju razlika postoji u odnosu na trenutni status država. Zemlje u regionu koje su po ovom pitanju odmakle od nas su one koje su pre primljene u EU. Hrvatska, Slovenija, pre toga Mađarska i Rumunija, već su naučile kako funkcionišu mehanizmi u EU i kako se treba boriti za sopstveni interes. Ulazak u EU ne podrazumeva automatsko blagostanje i pristup fondovima. Sve to zahteva veoma suptilna lobiranja jer je Brisel, posle Vašingtona, drugo čvorište kada je reč o lobiranju, to znaju svi koji dolaze u kontakt sa stranim investitorima i briselskom administracijom”.

Covid lobi pokazao snagu tokom pandemije

Ono što se u našoj zemlji naziva lobiranjem uglavnom se svodi na borbu za interese Srbije i strateško pozicioniranje, dok je za profesionalne lobiste u Evropi lobiranje privreda.

“Prilikom nabavke vakcina prvo je bilo važno da do njih dođu države. Tada smo videli da solidarnost EU i raznoraznih organizacija nije bila na nivou na kom se očekivalo. Svako se borio za sebe da pribavi ne samo vakcine, već i drugu medicinsku opremu. To je bila velika borba farmaceutskih kuća i korporacija. Veoma je zanimljivo da su se korporacije i određene grane industrije utrkivale da što pre dođu do vakcina i da imunizuju svoje radnike i saradnike kako bi što pre nastavili sa normalnim životom i na taj način zaštitili svoju privredu”, objašnjava Vuković.

Šta je legalna borba za interese?

Uprkos sporijem uvođenju u legalne tokove, lobiranje polako dobija svoje mesto u ekonomskom i političkom životu Srbije. Prema zakonu, lobista može da bude svaki poslovno sposoban državljanin Srbije sa visokim obrazovanjem koji nije kažnjavan za nečasna dela i koji prođe obuku Agencije za borbu protiv korupcije.

“Ako se govori o legalnom lobiranju, ono je uvek borba argumenata i mišljenja. To je skup veština, strategija i naučna disciplina, a kada se zakonski reguliše onda je na zakonu zasnovana delatnost”, dodaje naš sagovonik.

Kao primer nelegalnog lobiranja on navodi nedavno hapšenje miljardera i bliskog saradnika Donalda Trampa (Donald Trump). Naime, Tomas Barak (Thomas Barrack), koji je predsedavao inaguracionim fondom bivšeg predsednika SAD, tereti se jer se nije registrovao kao lobista, ali je koristeći svoj uticaj tajno lobirao za Ujedinjene Arapske Emirate (UAE).

On je uhapšen pod optužbama koje uključuju i nezakonito strano lobiranje i ometanje pravde jer je lagao agente Federalnog istražnog biora (FBI) tokom ispitivanja o svom poslovanju sa UAE.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...