Ima li starogradnja i dalje prednost pri odluci o kupovini novog doma?

Mnogi koji se odlučuju za kupovinu stanova u većini slučajeva imaju ograničen budžet i neretko su u nedoumici da li svoj novac da ulože u novogradnju ili starogradnju. Godinama unazad na tržištu stanova najveće učešće ima Beograd. Po svemu sudeći ni pandemija nije poljuljala poziciju glavnog grada, pa je tako i u prvom kvartalu 2021. godine u Beogradu ostvareno 65 odsto od ukupnog prometa nekretnina u zemlji.

Kada je reč o stanovima u srpskoj prestonici, potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić za Biznis.rs objašnjava da kvalitet novogradnje dosta zavisi od izvođača, cenu isključivo određuje lokacija, dok kvalitet starogoradnje, naročito one građene pre rata, nije upitan, ali često zahteva velika ulaganja.

“Novogradnja se radi po najnovijim propisima. Moraju da se ispoštuju mnogi parametri kojih ranije u zakonima nije bilo. Takva gradnja mora da odgovara seizmičkim uslovima, protivpožarnoj zaštiti, mora da ispoštuje pravila o zvučnoj izolaciji i energetskoj efikasnosti. U Beogradu se cene kreću od 850 evra po kvadratu na obodima grada, pa sve do 3.300 evra”, napominje Rodić.

Prosečne cene stanova na teritoriji Beograda u I kvartalu 2021. godine.

Izvor Republički Geodetski zavod

Kada je reč o starogradnji, naročito onoj koja je rađena pre rata, naš sagovornik objašnjava da su te zgrade uglavnom rađene masivno, da su dosta kvalitetne i da su izdržale mnogo toga.

“Kupci koji vole stare, salonske stanove, treba da ulože dosta novca u renoviranje, ne samo u statiku, nego i u instalacije, stolariju, a sve to mora da zadrži prvobitne obrise, naročito one zgrade koje su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika. Za takva ulaganja neophodno je mnogo novca, ali se za uzvrat dobija jako lep i kvalitetan stan, sa jakom cenom. Takvi stanovi nakon renoviranja prodaju se od 3.000 pa do 5.000 evra po kvadratu. A ako se uvodi i centralno grejanje, onda oni koštaju i više”, navodi naš sagovornik.  

Opremljenost i lokacija diktiraju cenu

Iako kvalitet novogradnje u velikoj meri zavisi od izvođača, na cenu utiču najpre lokacija, a onda i sama opremljenost zgrade.

“Sve zavisi da li su stanovi opremljeni centralnom ventilacijom, da li, primera radi, imaju kvalitetne liftove, kalorimetre za merenje potrošnje energije, da li je reč o takozvanoj pametnoj zgradi sa raznoraznim senzorima, automatskim podizanjem roletni, video nadzorom. Sve to određuje cenu, koju u najvećoj meri diktira lokacija”, smatra Rodić.

Prema njegovim rečima, neretko se u Beogradu dešava da ljudi kupe stan na dobroj lokaciji, ulože veliki novac kako bi imali nekretninu sa lepim pogledom, a kroz neko vreme u blizini se sagradi zgrada, koja sve to naruši.  

Prosečne cene stanova na teritoriji Beograda u I kvartalu 2021. godine.

Izvor Republički geodetski zavod

“To je ono protiv čega se borimo. Kupci ne smeju da budu prevareni. Ako su već platili stan, to ne važi samo za unutrašnji deo. To znači da su platili i eksterijer, znači eksterno uređenje. Tu mora da se povede računa, naročito na ekološke propise, koji su jako strogi i koji su kod nas tek u povoju”, navodi Rodić i dodaje da takvim nekretninama automatski cena pada.

“Kupci pazare stan po ceni od 3.000 evra po kvadratu i čim ispred nikne neki objekat njemu odmah pada cena i na 800 evra po kvadratu, pa su kupci na gubitku, a to neko treba da nadoknadi“.

Drugi veliki urbanistički problem je i divlja gradnja, koja je i te kako prisutna, ukazuje on i naglašava da problem nije samo nadograđivanje, već i zidanje čitavih objekata.

“To je već pitanje kvaliteta i sigurnosti, a oni koji su zaduženi da to spreče, odnosno da ruše te objekte, ništa ne preduzimaju. Onda se dođe do situacije da nema sređene infrastrukture, da ne mogu da se naplate komunalije i dažbine i svi su ugroženi. Dolazi do problema nekvalitetne vode, grejanja, pa do divljih priključaka. To mora da se sankcioniše”, zaključuje naš sagovornik.