Ima li u Srbiji lažnog mladog krompira iz Egipta?
AgrobiznisBiznisIzdvajamoRegionSrbijaVesti
21.4.2021 15:30 Autor: Marija Jovanović
Velika prašina podigla se u Hrvatskoj nakon tvrdnji domaćih proizvođača da se u marketima i na pijacama prodaje lažni mladi krompir iz Egipta. Kako pišu tamošnji mediji, trgovinski lanci puni su „mladog“ krompira, koji mami i izgledom i cenom, a čija sezona još uvek nije počela.
U Srbiji se mladi krompir trenutno prodaje po ceni od 400 dinara za kilogram. Ipak, nema razloga za zabrinutost, jer je zahvaljujući akciji Ministarstva poljoprivrede znatno smanjen uvoz.
„Srpski proizvođači krompira našli su se u problemu, jer zbog velikih količina, male potražnje i ogromnih prinosa u Evropi, nisu mogli da prodaju svoju robu. Nadležno ministarstvo posredovalo je u rešavanju problema, pa su marketi u Srbiji prihvatili da više sarađuju sa domaćim dobavljačima, kaže za Biznis.rs profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Broćić.
„Nemam informacije da krompir iz Egipta, koji lažno predstavljaju kao mladi u Hrvatskoj, postoji na našem tržištu. Međutim, naši susedi ne greše kada kažu da je takav krompir lažno mlad. Krompir iz Mediterana koji je posejan jesenas i koji se gaji u pesku, praktično je sazreo. On je samo na izgled mlad, a kada pogledate kožicu vidite da je to praktično zreo krompir. Takav je slučaj sa egipatskim krompirom, ali ima i drugih zemalja poput Kipra, koje postignu maksimalne prinose sa jeftinom sadnjom, a to prodaju po dobroj ceni u Evropi, čija roba do naših tržišta stiže brodom preko Holandije i drugih zemalja i ne uvozi se direktno iz Egipta“, napominje Broćić.
Prema njegovim rečima, to nije mladi krompir koji sada stiže kod nas iz plastenika i koji će možda stići iz Albanije i Severne Makedonije.
„Mi imamo mali broj proizvođača u Leskovcu koji sade krompir u decembru. Zbog gajenja u plastenicima, cena koštanja je visoka i moguće je da se on već pojavio na tržištu. Obično veće količine mladog krompira stižu pred prvomajske praznike, a cena ide od 1,5 do dva evra. Naravno, kako vreme odmiče pada i cena jer raste prinos, ali u startu on uvek ima višu cenu“, objašnjava naš sagovornik.
Neravnopravna tržišna utakmica
Godina koju je obeležila pandemija doprinela je da na samom tržištu cena krompira bude jako niska. Prošle godine rod je bio dobar, kao i prethodnih nekoliko godina, pa su mnogi poljoprivrednici odlučili da pokrenu proizvodnju ili da povećaju površine.
„Došli smo u situaciju da je i u Evropi bio veliki rod krompira tako da je kod njih cena praktično bila ispod cene koštanja. To je damping cena jer su oni prodavali krompir po pet centi za kilogram. Dok se krompir kod nas uvozio pošto smo mi otvoreno tržište, mi smo, sa druge strane, imali veću proizvodnju nego što su nam potrebe. To je doprinelo da cene na tržištu padnu i da proizvođače uhvati panika. Tako da se u poslednjih nekoliko meseci ministarstvo angažovalo da ubedi supermarkete da troše domaći krompir i to je dalo rezultate“, navodi Broćić i dodaje da su se u međuvremenu otvorila neka tržišta poput Albanije i Severne Makedonije, pa je jedan deo ovog srpskog povrća otišao u izvoz.
Prosečni prinosi daleko ispod proseka vodeće petorke
Prosečni prinosi krompira u Srbiji daleko su ispod proseka vodećih zemalja kao što su Francuska, Holandija, Belgija, Velika Britanija i Nemačka.
„To je ta vodeća petorka koja ima prinos veći od 45,50 tona po hektaru. Kod nas su prosečni prinosi oko 20 tona po hektaru, napredni proizvođači koji primenjuju savremenu agrotehniku dostižu i te prinose, ali je njihov procenat mali“, navodi profesor Poljoprivrednog fakulteta i dodaje da, sa druge strane, mi nemamo tako dobre prirodne uslove kao oni.
Savremeni trgovinski lanci zahtevaju dobro upakovanu i na izgled lepu robu i to je, kako objašnjava, bio jedan od razloga zbog kojih se krompir najviše u poslednjih nekoliko godina uvozio iz Francuske.
„Naša cena koštanja takvog proizvoda je iznad cene koštanja u EU. Ako je kod njih cena koštanja od osam do 10 centi, kod nas je sigurno neka prosečna cena po kilogramu od 15 do 17 centi, naročito u brdsko-planinskom području gde nema navodnjavanja. Da bi naš proizvođač imao profit on treba da proda krompir bar za 20 centi, što je naravno ove godine bila misaona imenica“, zaključuje naš sagovornik.