Imaju li građani pravo na umanjenje računa zbog odlaganja grejne sezone?

Početak grejne sezone u Srbiji je odložen, a tople radijatore građani će umesto od 15. oktobra moći da očekuju tek od 1. novembra.

Iako se u prethodnih nedelju dana dosta spekulisalo o ovoj temi, premijerka Srbije Ana Brnabić u četvrtak je izjavila da će, po prognozama, temperature do kraja oktobra biti veće od prosečnih i da neće biti potrebe za daljinskim grejanjem, ali da odluke o početku grejne sezone donose lokalne samouprave.

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović kaže za Biznis.rs da je rok za početak grejne sezone propisan odlukom Grada Beograda i da ne bi tek tako smelo da dođe do pomeranja, naročito kada se uzme u obzir da građani grejanje u Srbiji plaćaju tokom cele godine i da se ono ne plaća po potrošnji već po kvadraturi stana što je, po njegovim rečima, nezakonito i na šta ovo udruženje ukazuje godinama unazad.

Kako stoji u zvaničnoj Odluci o snabdevanju toplotnom energijom, grejna sezona u Beogradu počinje 15. oktobra, a završava se 15. aprila. Izuzetno, u periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja objekti se greju u dane za koje u poslednjoj prognozi prethodnog dana ili u prvoj prognozi tog dana Republički hidrometeorološki zavod Srbije prognozira srednju dnevnu temperaturu od 12 stepeni ili nižu.

“Naplata grejanja po kvadraturi stana je nezakonita. Zakon o zaštiti potrošača propisuje isključivo naplatu po potrošnji, kao i kod svih drugih komunalnih usluga poput vode ili struje – kada se izmeri koliko je potrošač tu uslugu koristio u toku jednog meseca i onda mu se dostavi račun. Osim toga, ovakva vrsta naplate nije ni logična jer, recimo, prema sadašnjem sistemu u stanu od 40 kvadrata neko može da ima pet radijatora, a neko u stanu od 60 kvadrata četiri i temperatura neće biti ista u svakom objektu”, podvlači Gavrilović.

Na pitanje kako se onda godinama unazad vrši naplata grejanja na ovaj način ako je sadašnji sistem nezakonit, predsednik Efektive kaže da mi imamo apsurdnu situaciju jer naša država pod pritiskom EU donosi zakone koje usklađuje sa evropskim normama, gde spada i Zakon o zaštiti potrošača koji propisuje naplatu po potrošnji, dok je realno stanje u ovoj kao i u mnogim drugim oblastima drugačije.

“Radi se onako kako nekome pogoduje, a u ovoj situaciji to je beogradska toplana koja je tokom 2020. i 2019. godine imala 25 i 35 miliona evra čiste dobiti. Zašto bi se oni odricali tolikog profita tek tako? Tako će biti dokle god pritisak javnosti ne bude veći, kako bi neko seo i rešio taj problem”, navodi Gavrilović.

Prema zvaničnim podacima bonitetne kuće CompanyWall, JKP Beogradske elektrane ostvarile su u 2021. godini dobit od 23,21 miliona evra, tokom 2020. godine 26,59 miliona, a u 2019. godini 34,16 miliona evra.

Zakon predviđa pravično umanjenje cene

Iako su dnevne temperature iznad proseka, veliki broj građana tvrdi da im je u stanovima tokom večernjih i jutarnjih sati hladno i da su prinuđeni da greju prostorije u kojima borave uz pomoć grejalica i klima uređaja, a to znači i veću potrošnju električne energije koja je već poskupela od 1. septembra.

Na pitanje imaju li građani pravo na umanjenje računa zbog odlaganja grejne sezone, Gavrilović odgovara da po zakonu imaju.

“U samom Zakonu o zaštiti potrošača precizira se da ako je usluga nesaobrazna potrošač ima pravo na pravično umanjenje cene. Znači, gledajući zakon – da, ali posmatrajući dugogodišnju praksu i ponašanje ovih preduzeća – ne. I ranije se dešavalo da dođe do pomeranja grejne sezone zvanično ili nezvanično i građani ni tada nisu dobijali umanjene račune”, ističe naš sagovornik.

“Kada bi se grejanje prebacilo na naplatu po potrošnji ne bi bilo potrebe za ovakvim stvarima. Građani bi i sami štedeli i na taj način bi uticali na svoje račune. Ovako nema potrebe za štednjom jer svakog meseca svakako plaćaju grejanje. Sa druge strane, potrošači se na ovaj način podstiču da više koriste struju jer je očigledno da je u stanovima noću i ujutru hladno”, ocenjuje Gavrilović.