Industrijska proizvodnja najviše zagađuje vazduh u EU

U 2020. godini emisija gasova staklene bašte, nastala kroz ekonomske aktivnosti članica Evropske unije, iznosila je 3,5 milijardi tona ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2), što je u poređenju sa 2019. godinom smanjenje od devet odsto, a u odnosu na 2008. godinu pad od 24 procenta, pokazuje Zavod za statistiku EU (Eurostat).

Godišnji bilansi emisija gasova staklene bašte (GHG) u vazduh nude detaljne podatke za 64 emitivne proizvodne aktivnosti (NACE klasifikacija), koje su klasifikovane u šest grupa privrednih delatnosti, kao i domaćinstva, kako je definisano i klasifikovano u okviru nacionalnih finansijskih izveštaja.

Delatnost sa najvećim emisijama u EU u 2020. godini bila je prerađivačka industrija (740 miliona tona ekvivalenata CO2; 21 odsto ukupno emitovanih gasova staklene bašte), zatim snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (719 miliona tona ek. CO2; takođe 21 procenat) i ukupne aktivnosti domaćinstava (693 miliona tona ek. CO2; 20 odsto).

U izveštaju se napominje i da domaćinstva emituju gasove staklene bašte za transport, grejanje i druge svrhe.

Podaci Eurostata pokazuju i da je između 2008. godine, koja predstavlja prvu dostupnu referentnu godinu, i 2020. godine najveće relativno smanjenje emisija gasova staklene bašte zabeleženo u kategoriji snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (-41 odsto), zatim u oblasti vađenja ruda i kamena (-38 procenata) i proizvodnji (-27 odsto).

Sa druge strane, najveće apsolutno smanjenje emisija gasova staklene bašte takođe je zabeleženo u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji (sa 1,2 milijarde tona ekvivalenata CO2 u 2008. godini na 719 miliona tona ek. CO2 u 2020. godini, što je smanjenje od -497 miliona tona ek. CO2), a zatim slede proizvodnja (smanjenje sa jedne milijarde tona ek. CO2 na 740 miliona tona ek. CO2, što je pad od -276 miliona tona ekvivalenata CO2) i domaćinstva (smanjenje sa 836 miliona tona ek. CO2 na 693 miliona tona ek. CO2, što je pad od -143 miliona tona ek. CO2).

Tokom Konferencije UN o klimatskim promenama (COP26), Srbija je izrazila opravdanu zabrinutost oko finansiranja zelene tranzicije, očuvanja energetske bezbednosti i podrške radnicima da pređu u zelene industrije, navodi se na zvaničnom sajtu UNDP Serbia. Dodaje se da je u Srbiji energetski sektor ključan za klimatski neutralnu privredu i društvo.

„Povećanje energetske efikasnosti (EE) i veće korišćenje obnovljive energije u privredi (uključujuči objekte, transportni sektor i industriju) su najvažniji pokretači prelaska na čistu energiju. To će dovesti ne samo do uštede energije već i do smanjenja štetnih emisija i zagađenosti vazduha“, ocenjuju iz UNDP Serbia.

Istaknuto je i da Srbija sada troši tri puta više energije po jedinici BDP-a u odnosu na prosek EU.

„Povećanje EE u javnim objektima za samo 10 odsto ukinulo bi potrebu za jednom starijom termoelektranom. Renoviranjem javnih i privatnih objekata i podrškom privrednicima da smanje potrošnju energije u proizvodnom procesu, mogla bi da se dodatno pospeši EE“, ističu iz UNDP Serbia.

Iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) su ranije u razgovoru za Biznis.rs objasnili da se u kontekstu emisije gasova staklene bašte, a na osnovu podataka koje prikuplja Nacionalni rergistar izvora zagađivanja pri Agenciji za zaštitu životne sredine, može zaključiti da, kako u periodu od 2016. do 2020. godine, tako ni u 2019. i 2020. godini, za koje postoje podaci, nema promena u emisijama ugljen-dioksida (CO2) kao jednog od primarnih gasova staklene bašte.

„Ukupne emisije iz svih postrojenja u 2020. godini iznose oko 23 miliona kilograma, što je čak i malo povećanje u odnosu na 22,1 milion u 2019. godini. Dominantni doprinos ovim emisijama daje termoenergetski sektor, dakle Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 21,8 miliona tona, što je više od 90 odsto ukupnih emisija CO2. Kod drugih gasova, azot-subdioksida (N2O) i metana (CH4) nema stabilnog trenda, čak su prema ovom izvoru emisije metana drastično smanjene u periodu od 2018. do 2020. godine u odnosu na 2017. godinu, dok za azot-subdioksid ovaj izvor pokazuje da su emisije ove materije potpuno prestale u 2020. godini, što svakako izaziva određenju sumnju i zahteva dodatnu proveru zbog nekonzistentnosti podataka“, izjavio je Dejan Lekić iz organizacije NEA.