Inflacija nije opasna dok je jednocifrena, dvocifrena stvara i psihološki pritisak

Inflacija nije velika opasnost dok je jednocifrena, ona je u Srbiji u oktobru iznosila 6,6 odsto, ali je problem ako postane dvocifrena, izjavio je u petak ekonomista Ljubodrag Savić.

Savić je rekao televiziji Tanjug da inflacija ima dve komponente – realnu i psihološku, dodajući da se realna odnosi na ono što se dešava na tržištu, a da je psihološka opasnija jer ljudi zbog straha da će pojedini proizvodi nestati masovno kupuju i stvaraju zalihe, čime povećavaju tražnju.

„Inflacija dok je jednocifrena nije velika opasnost, problem je kada ona dobije drugu nogu, onda počne da funkcioniše taj drugi element inflacije – psihološki. Mi smo trenutno daleko od te situacije“, rekao je Savić.

Ističe da je teško reći šta će biti sa inflacijom do kraja godine, jer se s njom, kako navodi, „nikad ne zna“.

Savić dodaje da država donekle može da utiče na kretanje inflacije, ali upozorava da mora da razmišlja i o toj „psihološkoj komponenti“.

Objašnjava da se cene proizvoda mogu kontrolisati umanjenjem carine, poreskih opterećenja ili zamrzavanjem cena, kao što je to učinjeno sa hlebom.

Međutim, dodaje, psihološka komponenta se ne može lako kontrolisati, jer kada potrošači procene da nekog proizvoda neće biti dovoljno, kupuju više i računaju da kada dođu idući put u trgovinu, da će i cena biti viša.

„Oni na taj način povećavaju tražnju i stvaraju uslove da opet skoči cena“, rekao je Savić.

Kaže da je na povećanje inflacije uticalo povećanje cena energenata, a da inflacija vuče povećanje i ostalih cena.

Ukazuje da je, na primer, cena gvožđa porasla za 140 odsto, dodajući da je taj materijal važan u stanogradnji koji je jedan od sektora koji vuče srpski BDP.

„Zbog toga i cene stanova idu naviše“, rekao je Savić.

Ističe da je svetska privreda tokom pandemije doživela veliki poremećaj, jer su nekada normalni oblici saradnje postali teški.

Savić ukazuje da se, na primer, 95 odsto baterija proizvodi u tri zemlje Kini, Južnoj Koreji i Japanu, a tokom pandemije bio je otežan transport robe do Evrope, što je uticalo na povećanje troškova.

Podsetio je i na problem koji je napravio teretnjak u Sueckom kanalu.

„Takve stvari utiču na porast troškova, ali samim tim i cene proizvoda“, zaključio je Savić.