Inflacija postaje sve veća opasnost za globalnu ekonomiju

Uopšte ne iznenađuje činjenica da se sve češće u anketama među kompanijama, ali i ekonomskim stručnjacima, potencijalna inflacija ističe kao jedan od ključnih izazova globalne ekonomije, a u pojedinim slučajevima čak i ispred aktuelne pandemije, kaže za Biznis.rs član Naučnog društva ekonomista Srbije i profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu dr Petar Đukić.

“Samo površni analitičari smatraju da je opasnost od inflacije minula za sva vremena. Dokle god funkcioniše nalogodavni novac – emitovan po volji država i proceni centralne banke kao nalog za isplatu, odnosno puka proklamovana kupovna moć – postoje i snažni rizici od inflacije. Svet je u protekloj godini ekonomski potonuo zvanično za 4,4 odsto, koliko je smanjen onaj izmereni, odnosno procenjeni globalni BDP. Stvarno stanje pada ekonomske aktivnosti znatno je lošije nego što pokazuje zvanična statistika, a to se očitava i u Srbiji. To znaju oni koji ostaju bez dela prihoda ili posla” istakao je Đukić.

On ističe da bi “računica koliko-toliko bila prihvatljivija, i u svetu i u Srbiji, emitovana je mnogo veća kupovna moć od one koja bi bila primerena stvarnoj ekonomskoj aktivnosti“. Đukić ukazuje na podele tzv. “helikopterskog novca”, kao i na kupovnu moć nastalu privremenim oslobađanjem od uplate poreza i doprinosa, kao i ostvarenim jeftinim kreditima iza kojih stoji država, odnosno tzv. “garantnim šemama” (pojednostavljeno, država garantuje za taj novac, ako kompanije kasnije ne mogu da ga vrate bankama).

Đukić upozorava da neko treba da napuni i državne fondove.

“Ima i posebnih poklona, sad ovome sad onome, koji kao što vidimo još traju, a priliv u budžet je desetkovan. Ako nešto zaškripi, ne ostvari sa kasniji bum iz koga bi trebalo da se pokriju zaostali manjkovi da se nadoknade neplaćene rate kredita, obaveze po osnovu potraživanja iz budžeta ostaju skoro fiksirane, pa čak i uvećane“, ističe profesor Đukić. On je upozorio i na činjenicu da su u Srbiji plate u javnom sektoru i penzije godišnje povećavane za desetak odsto, čak i u vreme korona krize.

“Rezultat je na kraju uspostavljanje zakonite makroekonomske ravnoteže. Inflacija, preko porasta cena, odmah zatim i valutnog kursa, obezvređenjem kupovne moći novca obezbeđuje i pad realne potrošnje. To smo imali već mnogo puta, ali se o tome mnogo ne razmišlja“, kaže dr Petar Đukić.