Inflacija potcenjen berzanski rizik

Globalna berzanska tržišta, koja su početkom 2026. godine snažno pogurana euforijom oko veštačke inteligencije, možda zanemaruju jednu od najvećih pretnji tom optimizmu, mogući novi talas inflacije, delimično izazvan upravo investicionim bumom u tehnološkom sektoru.

Američki berzanski indeksi, u kojima je sedam velikih tehnoloških kompanija donelo polovinu ukupne dobiti tržišta tokom prošle godine, zabeležili su dvocifrene dobitke u 2025. i dostigli rekordne nivoe. Entuzijazam oko AI tehnologije i očekivanja monetarnog popuštanja pogurali su i evropske i azijske akcije na istorijske maksimume, prenosi Reuters.

Očekivanja daljih smanjenja kamatnih stopa podstakla su i tržište obveznica, pa su američki trezorski zapisi dali najbolji godišnji prinos u poslednjih pet godina, iako inflacija i dalje ostaje iznad cilja američke centralne banke od dva odsto.

Za 2026. godinu se, zahvaljujući talasima državnih podsticaja u SAD, Evropi i Japanu, kao i nastavku ekspanzije AI, očekuje jačanje globalnog rasta. Ipak, upravljači fondovima sve više strahuju da bi inflacija ponovo mogla da ubrza, što bi nateralo centralne banke da zaustave ciklus snižavanja kamatnih stopa, pa čak i da ih ponovo povećaju, čime bi se zakočio dotok „jeftinog novca“ na tržišta na kojima dominira AI.

Prema oceni Trevora Grithama iz Royal London Asset Managementa, upravo bi zaoštravanje monetarne politike moglo biti „igla koja probija balon“. On upozorava da bi strožiji uslovi finansiranja smanjili apetit investitora za rizične tehnološke akcije, povećali troškove AI projekata i pritisli profite i cene akcija tehnoloških kompanija.

Dodatni inflatorni pritisak dolazi i iz masovne trke gigantskih tehnoloških kompanija, Microsoft, Meta i Alphabet da izgrade nove data-centre, što dramatično povećava potražnju za energijom i naprednim čipovima. Analitičari upozoravaju da troškovi čipova i električne energije rastu, a ne opadaju, što dodatno hrani inflaciju. Morgan Stanley procenjuje da će inflacija u SAD ostati iznad cilja Federalnih rezervi barem do kraja 2027. godine, delom upravo zbog snažnih korporativnih ulaganja u AI.

Slična upozorenja dolazi i iz J.P. Morgana, koji u svojim projekcijama za 2026. ističe rizik da centralne banke, suočene s rastućim cenama zbog AI investicija i fiskalnih stimulansa, okončaju ili preokrenu politiku smanjenja kamatnih stopa.

Iako još ne očekuju oštar pad berzi, pojedini veliki investitori već se povlače sa tržišta duga i traže zaštitu od inflacije. Prvi znaci nervoze već su vidljivi: akcije kompanija Oracle i Broadcom su pale nakon upozorenja o rastu troškova i pritisku na profitne marže, dok HP najavljuje da će u drugoj polovini 2026. osetiti pritisak zbog poskupljenja memorijskih čipova.

Zaključak mnogih analitičara je da je inflacija potcenjen rizik. Ako se inflatorni pritisci zaista rasplamsaju, vrednovanja velikih AI kompanija mogla bi da padnu, a investitori da preispitaju dalje jurenje za ovom imovinom, čime bi se euforija sa početka 2026. godine mogla brzo ohladiti.