INFLACIJA U EVROZONI NA ČETVOROGODIŠNJEM MINIMUMU Pad cena u uslužnom sektoru dodatno usporio rast

Inflacija u evrozoni pala je u septembru još dublje, vršeći pritisak na Evropsku centralnu banku da poveća podsticaje, jer će aktuelna recesija još godinama držati rast cena ispod ciljanog nivoa.

Međugodišnja inflacija u 19 zemalja iznosila je u septembru minus 0,3 odsto u odnosu na minus 0,2 procenta prethodnog meseca. To je njen najnži nivo u poslednjih više od četiri godine, objavo je Evrostat.

Kreatore politike Evropske centralne banke, još više zabrinjava podatak da je bazna inflacija, koja isključuje volatilne cene hrane i energije, pala na 0,4 odsto sa ranijeg višeg nivoa od 0,6 procenata, što je daleko od ciljane stope ECB od približno dva odsto.

Rast potrošačkih cena u uslužnom sektoru je dodatno usporio, a pale su i cene uvezene industrijske robe.

Iako je ECB ove godine krenula sa ogromnim programom podsticaja za borbu protiv pandemije koja je izazvala jak ekonomski šok, rastuća nezaposlenost, sve veća štednja stanovništva u pogledu potrošnje, sveprisutna ograničenja putovanja i sunovrat poslovnih investicija pokazali su se kao izuzetna kočnica povećanju cena, navodi Reuters, prenosi Tanjug.

Drugi talas korona virusa dodatno će uticati na inflaciju

Ekonomisti kažu da će drugi talas korona virusa verovatno uticati na pogoršanje potrošačkog poverenja što će vršiti dodatni pritisak na cene.

Član odbora ECB Fabio Paneta (Fabio Panetta) se otvoreno izjasnio za preduzimanje preventivnih mera. On trvdi da će ceh pojačanog delovanja centralne banke evrozone biti manji nego cena njenog nečinjenja.

Njegove reči dodatno potkrepljuje pokazatelj još uže bazne inflacije, a koja je pala na 0,2 odsto sa nivoa od 0,4 procenta.

Ipak, ekonomisti ne očekuju nov potez ECB u oktobru, ali se ne isključuje mogućnost da bi u decembru mogla da poveća svoj pandemijski program hitne kupovine obveznica vredan 1,35 biliona evra.