Inspektori kažnjavaju nesavesne trgovce medom
AgrobiznisBiznisIzdvajamoSrbijaVesti
22.2.2021 16:00 Autor: Marija Jovanović
Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede već neko vreme je u službenoj kontroli proizvođača i distributera meda na tržištu Republike Srbije, potvrđeno je portalu Biznis.rs u nadležnom ministarstvu.
„Inspektori su uzeli veliki broj uzoraka, a podnete su već i brojne prijave, jer je utvrđeno da med određenih proizvođača ne ispunjava zahteve kvaliteta koji su propisani Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela. Očekuje se i reakcija sanitarnih inspektora“, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako navode za naš portal, s obzirom da takav med ne može biti korišćen kao namirnica u ishrani, već samo za kuvanje ili pečenje – pekarski med, veterinarska inspekcija je prosledila informaciju sanitarnoj inspekciji kako bi se utvrdilo da li se takav med nalazi u objekitma kolektivne ishrane, te da u skladu sa nalazima, sanitarna inspekcija preduzme mere iz okvira svojih nadležnosti.
„U skladu sa donetim rešenjem veterinarske inspekcije, povlačenje svih proizvoda meda koji ne ispunjavaju parametre kvaliteta je u toku već deset dana. Napominjemo da se ne radi o nebezbednom proizvodu, već o proizvodu koji ne ispunjava parametre kvaliteta. U skladu sa ovlašćenjima, biće podnete odgovarajuće prijave, a informacija o utvrđenom stanju je već prosleđena drugim nadležnim organima i inspekcijama radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti“, navode u resornom ministarstvu.
Kako za Biznis.rs kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović ovo je u našoj zemlji najveća akcija protiv falsifikata meda u istoriji. Prema njegovim rečima, akcija je bilo, ali nijedna nije bila ovako sveobuhvatna. U nju su uključene veterinarska, poreska, tržišna i sanitarna inspekcija, policija i Uprava kriminalističke policije. Kontrolišu se svi segmenti rada subjekata u proizvodnji i pakovanju meda.
„Prvi rezultati su katastrofalni. Jedna od najvecih firmi MED-HONEY iz Vučaka kod Smedereva, čijih proizvoda ima u objektima kako najvećih tako i najmanjih trgovina, vrtića, prodavnica zdrave hrane, plasira dokazano falsifikovani med sa dodatim sećerima u velikoj količini, pokazale su analize meda. U vrtićima je nađen i totalni falsifikat nepostojećeg proizvođača, navodnog ‘Poljoprivrednog gazdinstva Vučenović’ iz Sremske Mitrovice, a zapravo tragovi vode do Šapca i još nekih gradova“, navodi Živadinović.
Falsifikati se kako kaže utvrđuju kako standardnim analizama, tako i prvi put masovno i utvrđivanjem autentičnosti meda, odnosno poreklo sećera u medu, pa je tako pokazano da u navodnom medu ima šećera poreklom od kukuruza i sećerne trske.
Članovi ovog saveza pozdravljaju akciju nadležnih i napominju da su oni već prijavili više od 500 objekata koji prodaju sumnjivi med, a uskoro očekuju i prve rezultate koji će moći javno da se objave.
Nedavno je u proceduru Evropskog parlamenta, na predlog potpredsednice Evropskih socijalista Biljane Borzan, upućen predlog da se u sklopu sprovođenja strategije „Od polja do stola“, izmene i pravila EU za označavanje porekla meda.
Prema njenim tvrdnjama, trenutna pravila omogućavaju korišćenje oznaka da je neki med dobijen mešanjem meda, bez navođenja odnosa ili zemlje porekla.
„To otvara prostor za manipulacije, prevare potrošača i otežava život domaćim proizvođačima meda. Gotovo polovina meda na evropskom tržištu se uvozi iz Kine, a istraživanja su pokazala da je 20 odsto uvoznog meda krivotvoreno, odnosno sadrži ilegalne dodatke poput šećernog sirupa, koji služe povećanju količine“, kaže poslanica Borzan.
Dodaje i da je prosečna cena kilograma kineskog meda oko 1,5 evra, dok se evropski med prodaje za oko četiri evra. To je, ističe, i jedan od razloga što se mnogi odlučuju da dodaju šećerne sirupe i druge supstance, kako bi ostali konkurentni sa cenom.
„Evropski proizvođači meda moraju se truditi da ispoštuju stroge procedure u proizvodnji i stavljanju u promet meda, dok je očigledno da uvozne kontrole nisu dovoljno snažne“, ističe Borzan.
Slovenija je ovaj predlog stavila kao jedan od prioritetnih ukoliko se ono ne pokrene dok ova zemlja ne preuzme predsedavanje Većem EU u drugoj polovini ove godine.