Intel traži 8 milijardi evra pomoći EU za otvaranje fabrika u Evropi

Šef američke IT grupe Intel Pat Gelsinger proveo je gotovo tri sata na sastanku sa komesarom za unutrašnje tržište EU, Terijem Bretonom (Thierry Breton). Tema je bila namera ovog američkom IT giganta da na tlu Evropske unije sagradi fabriku, danas toliko traženih, čipova, piše Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ).

List navodi da je komesar Breton, nakon sastanka izjavio da se intenzivno pregovaralo o uslovima pod kojima bi se Intel mogao uključiti u evropsku proizvodnju poluprovodnika. Gelsinger je, kako je izjavio Breton, prihvatio da će Evropska unija odrediti pravac planiranog širenja i razvoja evropske proizvodnje poluprovodnika. Američka IT kompanija bi u tome mogla igrati centralnu ulogu.

Danas je proizvodnja poluprovodnika uglavnom u rukama azijskih proizvođača. Fabrike automobila i druge industrijske grupe trenutno imaju velike probleme sa snabdevanjem poluprovodnicima, što uzrokuje smanjenje njihove proizvodnje. U tom smislu, komesar Breton želi da učini Evropsku uniju što manje zavisnom od uvoza čipova. Plan Evropske komisije je da EU, do 2030. godine poveća proizvodnju poluprovodnika sa sadašnjih deset na 20 procenata. Fokus je na proizvodnji čipova najmanjih dimenzija, koji su daleko tanji od debljine dlake.

Evropa želi da izgradi proizvodne kapacitete za čipove od 2 nanometra ili čak manje. Ali, jasno je da evropske kompanije teško mogu to da urade bez učešća kompanija kao što su Intel , tajvanska kompanija TSMC ili Korejci iz Samsunga – zbog čega Breton trenutno traži kontakt sa tri grupe, naglašava FAZ.

Razgovor sa Samsungom još uvek nije održan. Namere TSMC-a da grade fabriku u Evropi su očigledno daleko od realizacije kakva je EU potrebna. Breton je u petak razgovarao i sa njihovom šeficom za Evropu Marijom Marced. Tajvanci su nagovestili da trenutno ne žele da investiraju u Evropu u većem obimu. S druge strane, činjenica da je izvršni direktor Intela Gelsinger lično, u vreme pandemije korone, doputovao na razgovore u Brisel zvaničnici EK doživljavaju kao dobar signal.

U razgovoru sa nekoliko evropskih medija, Gelsinger je naveo brojke: Intel zahteva osam milijardi evra državne pomoći za izgradnju fabrike čipova u Evropi. Njegova kompanija je zatražila od evropske vlade, kao i od američke, da stvore okvirne uslove kako bi mogli da prate proizvodnju u Aziji.

„Fabrika čipova košta oko deset milijardi evra, a obično istovremeno ne grade samo jednu, već dve fabrike“, objasnio je Intel svoje zahteve na pitanje FAZ-a. U Aziji je 40 odsto uobičajena subvencija. Dakle, sa ukupno 20 milijardi evra investitiori u poluprovodinike dobijaju državnu pomoć od 8 milijardi evra.

Kako FAZ naglašava, već postoji ideja da bi za ovaj Intel-ov zahtev može da se pokrene instrument EU za promociju važnih projekata u zajedničkom evropskom interesu, skraćeno IPCEI, koji omogućava izdašnu državnu pomoć, koja premašuje izrazito stroge kriterijume EU.

O destinacijama za Intelove fabrike u Evropi još se, bar ne zvanično, nije razgovaralo. Do sada se ponajviše pominjala Nemačka, kao jedna od najozbiljnijih destinacija. A da će bitka za dobijanje ovih fabrika biti velika, jasno je obzirom da je ovoj proizvodnji potrebno na hiljade radnih mesta, što je izuzetno atraktivno za sve države članice EU.

Prethodnih dana Gelsinger se u Nemačkoj sastao sa ministrom ekonomije Peterom Altmaierom (CDU) i sa bavarskim premijerom Markusom Soderom (CSU). Posetio je BMW i Deutsche Telekom. Prema izveštajima agencija, takođe se navodi da je posetio sedište WW – što je Intel, međutim, demantovao.

S druge strane, prvi čovek WW Diess izjavio je da bi želeo da najveći nemački proizvođač automobila u budućnosti razvije sopstvene čipove visokih performansi, što bi učinilo Intelovo učešće u Evropi privlačnijim, jer profitabilnost novih proizvodnih kapaciteta u EU prirodno zavisi od odgovarajuće potražnje.

Nemački ministar ekonomije Altmaier nakon sastanka sa evropskim komesarom za unutrašnje tržište, dan pre nego što se Breton sastao sa izvršnim direktorom Intela, izjavio je da Evropa ne sme da bude samo prošireno tržište za Intel. U tom smislu, očekuju se i razgovori sa brojnim podizvođačima u ovoj proizvodnji, kao što su holandske kompanije ASML i NKSP, kao i Infineon i STMicroelectronics.