Ipak dogovor Nemačke i SAD o Severnom toku 2

Nemačka i SAD postigle su načelni dogovor o završetku izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ (ST2). Takođe, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) pozvala je ukrajinske vlasti da se uzdrže od izražavanja svog stava tokom zaključivanja između Vašingtona i Berlina ST2.

Američki zvaničnici upozorili su Kijev da bi javna kritika sporazuma Nemačke i SAD o izgradnji ruskog gasovoda mogla da našteti odnosima SAD i Ukrajine, prenose RIA Novosti, pozivajući se na Politico. Bela kuća pozvala je Kijev da ne razgovara sa američkim Kongresom o planovima Berlina i Vašingtona.

Neimenovani visoki izvor iz Bajdenove administracije napomenuo je da je situacija zapravo složenija, ali nije govorio o detaljima razgovora između američkih i ukrajinskih zvaničnika. Wall Street Journal izvestio je u utorak da bi sporazum mogao biti objavljen već u sredu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je o ST2 sa Bajdenom tokom prošlonedeljne posete Vašingtonu o ST2, ali dogovor nije objavljen. Njih dvoje su bili jedinstveni u uverenju da Rusija ne bi trebalo da koristi energiju kao geopolitičko oružje protiv Ukrajine.

Vašington se već dugo protivi projektu ST2 vrednom 11 milijardi dolara, tvrdeći da će on ugroziti evropsku energetsku bezbednost povećanjem oslanjanja na ruski gas i omogućavanjem Moskvi da izvrši politički pritisak na ranjive države istočne i srednje Evrope.

Merkel je ponovila stav Berlina da je gasovod zamišljen kao dodatni projekat, a ne kao zamena za Ukrajinu, kao tranzitnu rutu gasa. Ona je dodala da bi se Rusija mogla suočiti sa sankcijama EU ako prekrši sporazum o nastavku isporuke gasa kroz Ukrajinu. Do kraja marta izgrađeno je 2.339 od ukupno 2.460 kilometara cevovoda od Rusije do Nemačke, a preostalo je polaganje 93 kilometra cevi u vodama Danske i 28 kilometara u nemačkim vodama.

ST2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija. Prema inicijalnom planu, gasovod je trebalo da postane operativan do kraja 2020. godine.