IZGRADNJA POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA POČINJE SLEDEĆE GODINE Srbija će imati između 20 i 30 ovakvih pogona

Sledeće godine trebalo bi da počne izgradnja između 20 i 30 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime bi se pokrio najveći deo Srbije, najavio je pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović.

Na online konferenciji o upravljanju otpadnim vodama Abramović je rekao da je važan korak u realizaciji ovog posla napravljen pre dve, tri nedelje kada je u Skupštini Srbije ratifikovan sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

„Ovim smo sa ranijih aktivnosti oko sagledavanja stanja, izrade zakonske legislative, organizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije, prešli na samu implementaciju“, istakao je Abramović.

Kada je reč o rešavanju ovog problema, najveći trošak predstavlja izgradnja postrojenja za prečišćavanje, a komplikuje i to što u borbi protiv zagađenja trenutno ne postoje stimulativne mere za privredu, objasnio je Srđan Gajić iz Udruženja „3E“, koje je zajedno sa Mrežom inspektora Srbije pokrenulo ovu temu.

„U Srbiji je, prema procenama, za zaštitu voda u narednih 16 godina, potrebno uložiti 5,4 milijarde evra. Zato je finansijska podrška države ključna, posebno za mala i srednja preduzeća, kojima je pored novčane, neophodna još i savetodavna pomoć“ kazao je Gajić i dodao da deo problema gradovi i opštine mogu da reše i razvojem sopstvenih pogona za prečišćavanje.

Srbija nije bogata vodama

U Srbiji se pre ispuštanja u reke i jezera, zbog malog broja postrojenja, prečisti manje od osam odsto komunalnih otpadnih voda, a dodatni problem su vode koje ispušta privreda u istu kanalizacionu mrežu ili recipijente. 

Kako bi se u što kraćem roku smanjilo zagađenje, neke od preporuka su da kompanije i lokalne samouprave zajedno grade postrojenja, da se u te svrhe obezbede podsticaji privredi i da se unapredi rad inspektora. 

Konsultantkinja NALED, Nataša Ðokić navela je da uprkos ustaljenom mišljenju Srbija nije bogata vodama. Kako je objasnila, mi imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica iznosi 2.500 metara kubnih.

Tim više, ukazala je ona, treba da vodimo računa o vodama, čuvamo čiste i prečišćavamo otpadne. Situacija nije zadovoljavajuća ni kada je reč o pokrivenosti zemlje kanalizacionom mrežom, jer je njome u Srbiji pokriveno samo 62 odsto stanovništva.

Online konferenciju organizovali su Udruženje „3E“, Mreža inspektora Srbije u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i uz podršku USAID.