Između izvoznih potencijala i surove stvarnosti

Stočarstvo Srbije se i pored povoljnih prirodnih uslova nalazi u velikoj krizi. Broj stoke je u poslednjoj deceniji opadao po godišnjoj stopi od dva do tri odsto. Proizvodnja mesa je smanjena sa 650.000 tona (iz devedesetih godina prošlog veka), na oko 517.000 tona, a godišnja potrošnja mesa je takođe smanjena sa 65 na oko 45 kilograma po stanovniku.

Procene pokazuju da je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji oko 1,87 milijardi dolara, što je na nivou 2019. godine. Prema procenama, govedarstvo je u prošloj godini ostvarilo proizvodnju vrednu 770 miliona dolara sa učešćem od 41 odsto u ukupnoj vrednosti stočarske proizvodnje i rastom od 1,45 odsto. Svinjarstvo je ostvarilo proizvodnju vrednu oko 641 milion dolara, sa učešćem od oko 34 odsto i većom proizvodnjom od 2,23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Živinarstvo je ostvarilo proizvodnju od oko 289 miliona dolara, sa učešćem od 15,39 odsto u ukupnoj proizvodnji i rastom od oko četiri procenta.

Ovčarstvo je ostvarilo pad od oko tri odsto i zabeležilo vrednost proizvodnje od oko 155 miliona dolara, sa učešćem u ukupnoj proizvodnji od nešto više od osam odsto.

Lakše uvesti nego proizvesti

Analitičari ukazuju da bez dugoročno definisanog programa razvoja stočarstva, sa skromnim sredstvima u agrarnom budžetu i bez većih investicija namenjenih razvoju stočarstva, neizvodljiv je proces oživljavanja proizvodnje. Istovremeno, visok nivo protekcionizma u svetskoj stočarskoj proizvodnji, posebno u govedarstvu, subvencije dostižu i 50 odsto vrednosti proizvodnje, otežavaju postizanje veće konkurentnosti ove proizvodnje u tržišnim uslovima poslovanja. Ukoliko stočarstvo jedne zemlje učestvuje sa manje od 60 odsto u BDP poljoprivrede, ta zemlja se smatra nerazvijenom.

U 2020. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, smanjen je broj goveda za 1,3 odsto, na oko 886.000 što je najmanji broj još od 1947. godine. I broj živine je smanjen za 3,4 odsto, na oko 15,2 miliona, što je najmanji broj još od 1966. godine. U prošloj godini je za 2,8 odsto povećan broj svinja kojih sada ima oko 2,9 miliona. Broj svinja se nalazi na nivou 1955. godine. Srbija je od izvoznika svinjskog mesa postala njegov uvoznik. Prema podacima analitičara Branislava Gulana, daleke 1866. godine Srbija je na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Bili smo ispred SAD, koji su na isti broj stanovnika tada imali između 800 i 900 svinja.

Izvoz svinja tokom devedesetih godina prošlog veka bio je Inače, da smo bili izvoznici svinjskog mesa, a govore i činjenice da je taj izvoz devedesetih godina prošlog veka bio vredan oko 726 miliona dolara. Sa druge strane, u 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa je plaćen 71 milion dolara, dok je u 2020. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošeno 58 miliona dolara.

U prošloj godini u Srbiji je bilo oko 1,7 miliona ovaca (2,6 odsto više), dok je koza bilo oko 202 hiljade što je 5,8 odsto više.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), ukupan broj goveda je opao za 2,8 odsto, svinja za 4,4 odsto, koza za 4,7 odsto i živine za 12,7 odsto, dok je broj ovaca u Srbiji porastao za 2,4 odsto.

Izvozne šanse stočarske proizvodnje

Pre više od tri decenije Srbija je izvozila po 30.000 tona ,,bebi bifa” godišnje, pa su se poslednjih godina pojavile I procene da bi izvoz ovog mesa mogao da dostigne čak i 50.000 tona godišnje.

Međutim, realni podaci su pokazali da je Srbija u 2015. izvezla tek 315 tona “bebi bifa”, a do 2020. godine ta prodaja se kretala do 400 tona godišnje. Ne treba zaboraviti da je Srbija još od 1996. godine imala dozvolu za izvoz u EU 8.875 tona ove vrste mesa godišnje, a toj brojci se nikada nije ni približila. Prošle godine taj izvoz je iznosio ne više od 400 tona.

Jer, kako ukazuju agrarni ekonomisti, Srbija bi trebalo prvo da organizuje proizvodnju mesa, sa dovoljnim brojem tovljenika, a za to je potrebno vreme. Branislav Gulan ukazuje na primer susedne Hrvatske koja ima u tovu oko 120.000 junica. Ni tim nisu zadovoljni, jer nemaju sopstveni podmladak pa uvoze oko 80.000 teladi. Ali, od tova 120.000 junadi, čak 100.000 se proda na tržištu bivšeg nesvrstanog sveta, najviše Bliskog istoka. Kako se ističe, na ovim tržištima još ima prostora za izvoz, ali je potrebno proizvesti to meso. Na domaćem tržištu u ovom trenutku je isplativije uvoziti meso nego ga toviti i prodavati na drugim tržištima. Međutim, kupci u EU i na Bliskom istoku radije kupuju meso iz Srbije ili Hrvatske , nego na primer iz Latinske Amerike (iz Brazila i Argentine u EU stigne oko 700.000 tona junećeg mesa), jer stoka koja se uzgaja na ovim prostorima ne koristi GMO hranu, već se uglavnom hrani na pašnjacima i u otvorenom tovu. I to je šansa koju Srbija treba da iskoristi.

Prema procenama agroekonomiste dr Vojislava Stankovića Srbija bi mogla da izvozi oko 50.000 tona žive junadi i junećeg mesa na tržišta EU – Italije i Grčke, zatim Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Rusije i zemalja Srednjeg Istoka. Izvoz živih ovaca mogao bi da dostigne 5.000 tona sa orijentacijom na arapska i okolna tržišta, dok bi izvoz kvalitetnog jagnjećeg mesa mogao da dostigne i 6.000 tona na tržištima Italije, Grčke, Švajcarske i pojedinih zemalja Srednjeg istoka. Konzervisano meso bi moglo da dostigne izvoz od oko 40.000 tona sa orijentacijom na tržišta SAD (kuvana šunka svinjsko meso u limenkama), Evropske Unije, Ruske Federacije i Ukrajine.