Izmene zakona ubrzavaju infrastrukturne projekte, na najvećem gubitku vlasnici nelegalizovanih objekata

Glavne novine u predlogu izmena Zakona o eksproprijaciji odnose se na skraćivanje rokova u upravnom postupku eksproprijacije, kao i predlog da se celokupan postupak definiše kao “hitan”, što je i do sada bio slučaj sa vanparničnim postupkom određivanja naknade na ime eksproprijacije.

Osim toga, glavna novina je da vlasnik objekta za koji nije okončan postupak ozakonjenja ima pravo na naknadu u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta, kažu za Biznis.rs iz advokatske kancelarije „Knežević, Čepić, Igić“ iz Novog Sada.

Inače, trenutni Zakon o eksproprijaciji datira još iz 1995. godine, pa su u toku izmene ovog propisa koje bi trebalo da ubrzaju njegovu primenu i uklone određene nedostatke.

„Jedna od značajnih novina je i upliv privatnog kapitala u postupak eksproprijacije kroz proširivanje kruga potencijalnih korisnika (firme državno-privatnog partnerstva). I na kraju, svakako da je bitno napomenuti da se ovim predlogom organu uprave ostavlja mogućnost da o zahtevu vlasnika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti odluči naknadno odnosno ‘nakon sprovedenog dokaznog postupka’, objašnjavaju naši sagovornici.

S obzirom na to da su u proteklih pet do 10 godina pokrenuti veliki infrastrukturni projekti, još uvek mogu da se primete nedostaci važećeg zakona.

„Izmene Zakona donete su u pravo vreme za javni interes i krupni kapital. S druge strane, kada su u pitanju interesi običnog čoveka čija se imovina ekspropriše, predlog Zakona je napisan sa velikim zakašnjenjem i sa mnogo nedostataka i nerešenih pitanja“, ističu iz novosadske advokatske kancelarije.

Što se tiče dobrih strana izmena ovog Zakona, navode da je na pravi način rešeno pitanje zakupaca stanova u društvenoj i državnoj svojini na neodređeno vreme kojima je korisnik eksproprijacije dužan da obezbedi korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini na neodređeno vreme, što do sada nije bilo jasno definisano.

„Takođe, dodata je i obaveza korisnika eksproprijacije da snosi i troškove postupka po podnetom zahtevu vlasnika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti, što je i do sada bila praksa, ali nije bilo jasno i precizno definisano Zakonom“, objašnjavaju naši sagovornici.

Kada su u pitanju loši momenti iz ovog Zakona, na najvećem gubitku biće vlasnici nelegalizovanih objekata kojima će po novom zakonskom rešenju pripadati samo građevinska vrednost predmetnih nepokretnosti, a ne njihova tržišna cena kako je to propisano važećim Zakonom i Ustavom.

„Ono što je svakako bitno naglasiti je da je najčešći slučaj zbog kog je legalizacija onemogućena urbanistički plan star nekih 20-25 godina, po kom je na toj lokaciji predviđeno sprovođenje infrastrukturnih projekata. Takav slučaj je na primer sa Obilaznicom oko Beograda (plan datira iz osamdesetih godina), Gradskim grobljem u Novom Sadu (plan je star više od 15 godina), gde naše stranke pokušavaju da legalizuju objekte već decenijama. Vlasnici tih nepokretnosti po važećim propisima imaju mogućnost da svoja prava na naknadu tržišne vrednosti nepokretnosti ostvare u redovnom parničnom postupku (ukoliko nije došlo do eksproprijacije) ili u vanparničnom postupku povodom naknade za eksproprijaciju gde im svakako pripada tržišna cena nepokretnosti (ukoliko je sproveden postupak eksproprijacije), dok bi izmenama zakona u tome bili onemogućeni“, objašnjavaju iz advokatske kancelarije specijalizovane za ovu oblast.

Namera ovog Zakona je da svakako ubrza realizaciju infrastrukturnih projekata, a naši sagovornici misle da će u tome i uspeti, ali takođe ističu da ove izmene nisu po meri vlasnika eksproprisane nepokretnosti, već po meri zakonodavca.

„Svakako da podržavamo poboljšanje efikasnosti postupaka, imajući u vidu da je u pitanju javni interes, ali opšta javnost i građani moraju na transparentniji način biti poučeni o svojim pravima i obavezama u postupku eksproprijacije. Ukoliko tako ne bude, može doći do mnogih štetnih posledica po vlasnike eksproprisanih nepokretnosti“.

Ipak, u izmenama Zakona o eksproprijaciji trebalo je definisati još neke odredbe da bi on bio efikasniji i razumljiviji.

„Postoji puno toga što zakonodavac mora jasnije da definiše i implementira u novo zakonsko rešenje. Naime, neophodno je pojasniti šta je bila namera zakonodavca u članu 51 Zakona, imajući u vidu da je u Zakonu navedeno sledeće da se ‘može odrediti veći iznos od tržišne cene, uzimajući u obzir materijalne i druge lične i porodične prilike ranijeg sopstvenika, ako su te okolnosti od bitnog značaja za njegovu egzistenciju’. Nema mnogo sudske prakse po pitanju načina na koji se opredeljuje navedeni iznos, ko je taj koji isti opredeljuje i u kojim konkretnim situacijama vlasniku pripada navedeno uvećanje tržišne cene. Takođe, neophodno je jasno definisati ko snosi troškove preseljenja pokretnih stvari iz predmetne nepokretnosti, ko snosi troškove izgubljene dobiti za pravna lica koja su predmet eksproprijacije… Sve navedeno u skladu sa načelom da raniji vlasnik ne može biti doveden u lošiji položaj nego što je bio pre postupka eksproprijacije, na šta smo mnogo puta morali da ukazujemo sudu u svim našim predmetima“, ističu iz advokatske kancelarije „Knežević, Čepić, Igić“.