Promena ekonomske paradigme zbog korona virusa u Srbiji i svetu

Otvaranje najznačajnije poslovne manifestacije – 28. Kopaonik biznis foruma održan je danas u hibridnom formatu, iz Beograda.

Zainteresovani su najvažnije momente sa različitih panel diskusija mogli uživo da prate na portalu Biznis.rs, kao i na zvaničnim stranicama organizatora. Zbog epidemioloških razloga, poruke govornika iz beogradskog hotela Metropol su prenošene online.

„Očekujem da na Forumu zapravo dođemo do odgovora na pitanja šta Srbija treba da uradi da bi iskoristila nove šanse koje je pandemija stvorila”, izjavio je na otvaranju manifestacije predsednik Saveza ekonomista Srbije, Aleksandar Vlahović.

Oporavak privrede u 2021. na nivou od 50 odsto

Na prvoj debati ovogodišnjeg Foruma se govorilo o srednjoročnim i dugoročnim ekonomskim problemima koji su se pojačali za vreme pandemije korona virusa u regionu Balkana. Panelisti su bili predstavnici najpoznatijih međunarodnih organizacija u oblasti ekonomije, iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Svetske banke (WB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Iši Rika (Ishii Rika) iz EBRD je navela da je rast zemalja iz regiona mnogo bolji od prognoziranog. Ona je pohvalila Srbiju zbog nabavke vakcina, paketa pomoći i upravljanja krizom.

EBRD je, prema njenim rečima, fokusirana na klimatske promene i uspostavljanje zelene ekonomije. Zbog toga podržava energetsku transformaciju Zapadnog Balkana, odnosno prelazak sa uglja na solarne izvore, energiju vetra i iz hidroelektrana i mini-hidroelektrana, u skladu sa evropskim propisima.

Sebastijan Sosa iz MMF je rekao da se Srbija dobro nosi sa pandemijom, kao i da je rast bolji od očekivanog. To se delom može objasniti specifičnom strukturom BDP, koji mnogo ne zavisi od pogođenih sektora, kao što je turizam.

„Prvi kvartal u Srbiji je bio bolji od očekivanog, prema preliminarnim procenama ostvaren je rast od 1,2 odsto“, izjavio je Sosa.

Komentarišući mere podrške privredi i građanima, Jasmin Čakeri iz WB je navela kako je to jedan od razloga zašto je srpska ekonomija opstala. Ona je dodala da je za zemlje Zapadnog Balkana važno da ulažu u obrazovanje, koje mora da bude prilagođeno tržištu i digitalizovano. Ključ je u humanom kapitalu i digitalnoj transformaciji.

Čakeri je navela da dolazi period globalnog ekonomskog oporavka, ali da će u 2021. godini on biti na nivou od 50 odsto.

Ključ za oporavak Srbije: Obrazovanje, zdravstvo, zeleni rast i digitalizacija

Na drugom panelu su učestvovali Ljubo Juričić iz Saveza ekonomista Hrvatske, profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus, profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, Vladimir Vučković iz banke Intesa i profesor FEFA Dušan Vujović.

Stručnjaci su naveli da teme, kao što su, obrazovanje, zdravstvo, zeleni rast i digitalizacija, u periodu oporavka moraju da budu prioritet. Države su kritikovane zbog neselektivnih podsticaja i akcenat je bačen na strukturne reforme.

„Srbija je u prvom kvartalu ove godine po BDP dostigla nivo koji je postojao pre krize. Sada možemo reći da je oblik krive, o kojoj se dosta razgovaralo u slučaju Srbije, ima oblik ‘V’, koji imaju samo one privrede koje su uspele da ostvare veliki oporavak. Takva je na primer privreda SAD“, rekao je profesor FEFA Nebojša Savić, na samom početku razgovora.

Njegov kolega sa FEFA, Vujović je u svom izlaganju istakao da je po prvi put došlo vreme da se ne treba gledati na kasu, već dati onoliko koliko treba da brod ne bi potonuo. On je na primeru monetarnih i fiskalnih pozicija ilustrovao kako se za vreme krize promenio koncept ekonomske politike.

„Najvažnije je ono što smo propuštali godinama, to su zelene investicije, svest o ekologiji, automatizaciji i modenizaciji, kao i o konkurentnosti“, rekao je Vujović.

Labus je objasnio da je se na osnovu njegove analize o pet ekonomskih kriza, počevši od one 2008. godine, pokazalo da kovid kriza nije mnogo specifičnija, uprkos takvim tvrdnjama.

On je izjavio da je srpska privreda uvozno zavisna, sa sve manjim učešćem industrije u BDP. Labus smatra da nismo bankrotirali zahvaljujući doznakama iz dijaspore, koje su od 2009. do danas veće do nivoa stranih direktnih investicija.

Prema rečima Juričića, svim zemljima našeg regiona je potrebno da se industrija uz institucionalnu podršku uključi u globalne reprodukcijske lance. Uz sve negativne efekta, kao jedan pozitivan je istakao otkrivanje ekonomskih manjkavosti strukture hrvatske privrede.

U svom izlaganju Šoškić je podvukao kao najveće mane Srbije loše obrazovanje, slabe institucije i korupciju. On je rekao da kao društvo i kao region treba da nastojimo da zadržimo kvalitetnu i obrazovanu radnu snagu, što će uz jačanje institucija dovesti do rasta.

Vukčević je naveo da Srbija gaji preveliku toleranciju prema budžetskom deficitu, a da će po rebalansu budžeta on iznositi sedam odsto. On smatra da neselektivnost nije prisutna samo kod pomoći privredi, već i kod javnih ulaganja i naveo da je rebalansom najveće povećanje predviđeno za sektor odbrane i bezbednosti.

„U kriznoj godini najviše ulaganja povećamo za ovaj sektor. To govori da nemamo jasnu politiku i viziju. Bojim se da će mnogi dobri rezulati biti ugroženi u sledećem periodu“, ocenio je Vučković.

Svi na Zapadnom Balkanu imaju interes za mini Šengen zonom

Treći panel Kopaonik biznis foruma posvećen je analizi ideje mini Šengen zone na Zapadnom Balkanu. Govorili su predstavnici iz regiona, Branko Azeski iz Makedonske privredne komore, Vlastimir Golubović iz Crnogorske privredne komore i Besnik Leskaj iz Unije Privrednih i industrijskih komora Albanije.

U zadnji čas, mesto predsednika Privredne komore Srbije (PKS), Marka Čadeža, zauzeo je njegov savetnik, takođe iz PKS, Nenad Đurđević.

„Heroji ovog vremena su privrednici. Smatram da je ovo produžetak privredne krize koja je počela 2008. godine i samo se nastavila. Privreda je ranjena, prvi udarac stigao je od Hrvatske i Slovenije koji su zaustavili naše kamione na granici“, izjavio je Azeski, i dodao da su prvi udarac dobili transporteri.

Ipak, tržište Severne Makedonije je bilo dobro snabdeveno, uprkos zatvaranju svetske privrede. On je objasnio da je vrlo brzo, posle dva do tri meseca, došlo do zaokreta i saradnje u regionu u pravcu izlaska iz teške situacije.

„Nama trebaju ministarstva u svim zemljama Zapadnog Balkana koja će 24 časa raditi na integraciji, jer smo u ovoj krizi shvatili da je integracija alfa i omega našeg privrednog razvoja“, rekao je Azeski.

Kako je Golubović rekao, setom mera Vlada Crne Gore se pravovremeno suočila sa krizom, prvo paketom „odlaganja“ (moratorijum na kredite, plaćanje poreza, zakupnine državne imovine…), a potom i socijalnim paketom u vidu subvencija za najugroženije u sektorima turizma, transporta i usluga.

Iako se zalaže za regionalnu saradnju, prema njegovim rečima, Crna Gora nije deo sporazuma o mini Šengenu, jer je daleko odmakla u procesu evrointegracija i na tome je stavljen prioritet.

„Moramo da radimo na jedinstvenoj investicionoj politici na Zapadnom Balkanu“, zaključio je Golubović.

Đurđević je istakao da se za vreme pandemije pokazala važnost povezanosti regiona, kada su se jake i razvijene zemlje usled šoka okrenule sebi. Balkanske zemlje su uz međusobnu saradnju uspele da rešavaju probleme, jer je privreda mnogostruko uvezana.

„Važno je da ko ima najviše mogućnosti, najviše pomogne, ali se ne dovodi u pitanje želja za saradnjom“, rekao je Đurđević, navodeći da je u jeku pandemije na tome učestvovalo svih šest komora na svoj način.

Leskaj je izjavio da nijedan veliki energetski projekat država Zapadnog Balkana ne može da uspe ako nema podrške regiona. Sve što se radi na ovim prostorima imaće prekogranične posledice.

Kako je objasnio, najveći podstrek za domaće i strane investicije je veće tržište, u čemu zemlje pojedinačno nisu konkurentne. Uz to, mnogo vremena i novca se gubi različitim propisima u svakoj državi. To su sve argumenti kojima on obrazlaže zašto postojeći politički nesporazumi ne treba da budu prepreka za ekonomsku saradnju.

Inovacije iz Srbije na svetskom tržištu

Na četvrtoj po redu panel diskusiji učestvovale su zvezde srpskog startapa – Vesna Bengin iz BioSens Institute, Branko Milutinović iz kompanije Nordeus i Saša Popović iz Vega IT. Svako od njih je predstavio po jedan uspešan projekat u koji su investirali, pozivajući svoje osnivače da stanu na pozornicu i ispričaju nešto o svojim uspesima.

Startapovi su inovacije koje sa neizvesnošću izlaze na tržište i imaju globalne pretenzije, istakao je moderator diskusije i direktor Digital Serbia Initiative, Nebojša Đurđević.

Jedan od njih je novosadski Vega IT projekat, čiji je osnivač i direktor istakao prednost ulaganja u startapove, predstavljajući – Publitio, kao jednu od svojih uspešnih investicija. Popović je pozvao druge kompanije da pomažu domaće inovacije, a ulaganja će im se na kraju isplatiti višestruko.

BioSens je kroz svoje programe uložio oko 16 miliona evra u svetske i domaće startapove, objasnila je Bengin. Institutu je potrebno okruženje sa mnogo uspešnih firmi koje će preuzeti njihova istraživanja i pretvoriti ih u uspešne proizvode. Prema njenim rečima, to okruženje je kao koralni greben, gde ima malih i velikih riba, jače jedu slabije, ali je ekosistem zdrav.

Bengin je istakla da tek jedno od pet startapa posluje na domaćem tržištu, postavljajući pitanje da li i u ovoj grani treba napraviti kampanju – kupujmo domaće.

BioSens je investirao u projekat Agremo, softverski program koji uz pomoć veštačke inteligencije proizvodi informacije značajne za najmanje digitalizovanu industriju – poljoprivredu. Više od 60 odsto njihovih klijenata se nalazi preko okeana, u Sjedinjenim Amweričkim Državama i Latinskoj Americi.

Milutinović iz Nordeusa je za najbolju stvar koju uspešni pojedinci i kompanije mogu da urade za startapove istakao podršku, koja ne mora uvek da bude finansijska.

„Bilo koja podrška je fantastična stvar“, izjavio je Milutinović, i dodao da je u momentu kada je počinjao podrška u Srbiji išla od male ka nepostojećoj. Današnje priče su ipak drugačije, rekao je on, zna se za postojanje startapa, oni se povezuju, dobijaju kontakte i finansiranje.

Nordeus je tako podržao projekat koji se bavi razvijanjem i prodajom mikročipova. Novosadski Anari AI je uspeo da u aprilu prošle godine dobije investiciju od 2.000.000 evra za onlajn čip fabriku na cloud-u.

Pozitivna iskustva povratnika u srpski biznis

Za kraj dana otvaranja Kopaonik biznis foruma slušali smo o iskustvima povratnika uspešnih preduzetnika iz IT industrije u Srbiju. Panelisti su bili Nebojša Bjelotomić iz kompanije Saga, Milovan Milić iz Devtech i Zoran Vasiljev iz Centili.

Vasiljev je naveo kako ga je pokrenula glad i želja za napretkom. Shvatio je da prilike koje je dobro iskoristio van granice naše zemlje može da podeli sa preduzetnicima sa kojima deli želju sa uspehom i ambiciju da naprave gobalni uspeh.

Slično njemu, Milić je iskustvo koje je sticao u pravcu razumevanja kako se gradi kompanija i proizvod plasira na svetsko tržište, odlučio da primeni u našoj zemlji.

On se osvrnuo na priču o značaju podrške u prvim koracima startapova, i istakao da je u njegovom slučaju majka pokazala veliko razumevanje iako realno nema znanja iz IT sektora. Poverenje je čak toliko da su na porodičnoj kući podigli hipoteku, da bi došao do početnog kapitala.

Bjelotomić je izjavio da su u startap kulturi bitni dokazivanje i zajednički rad, jer je u pitanju timski sport. On je iskoristio priliku da pomene talentovane mlade ljude, koji sa resursima koji im stoje na raspolaganju mogu mnogo toga da učine.