IZVRŠNI ODBOR NBS SMANJIO REFERENTNU KAMATNU STOPU NA JEDAN ODSTO Dodatna podrška ekonomiji u uslovima pandemije korona virusa

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da nastavi sa ublažavanjem monetarne politike i referentnu kamatnu stopu je snizio za 25 baznih poena, na nivo od jedan odsto, saopštila je NBS.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor pruža dodatnu podršku domaćoj ekonomiji, imajući u vidu razmere krize u svetu izazvane pandemijom, ponovno pogoršanje epidemiološke situacije i usporavanje privrednog oporavka na globalnom nivou, posebno u Evropi, navodi centralna banka.

Kako se ističe, referentna kamatna stopa se dodatnim smanjenjem nalazi na nivou koji je za 1,25 procentnih poena niži nego pre izbijanja pandemije. Izvršni odbor očekuje da će dalje ublažavanje monetarne politike, uz prethodne snažne mere NBS i Vlade, kao i najavljene dodatne mere fiskalne politike, nastaviti povoljno da deluje na uslove finansiranja privrede i građana i rast njihovog raspoloživog dohotka.

Istovremeno, Narodna banka Srbije je odlučila da suzi koridor svojih osnovnih kamatnih stopa, sa ±1,0 procentni poen, na ±0,9 procentnih poena u odnosu na referentnu kamatnu stopu. Time je kamatna stopa na depozitne olakšice smanjena za 15 baznih poena, na 0,1 odsto, a stopa na kreditne olakšice za 35 baznih poena, na 1,9 odsto.

Kako se ističe, NBS očekuje povoljniju stopu rasta BDP ove godine u odnosu na očekivanja na početku pandemije, -1,0 odsto umesto -1,5 odsto iako je epidemiološka situacija i u svetu i kod nas pogoršana od oktobra. Boljem rezultatu posebno doprinosi oporavak investicija, koji je brži od očekivanog, pre svega usled očuvanja proizvodnih kapaciteta i zaposlenosti u uslovima pandemije, ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđenih povoljnijih uslova finansiranja, navodi NBS.

Centralna banka očekuje da zadržane pozitivne srednjoročne perspektive zemlje i mere Vlade i NBS doprinesu oporavku domaće tražnje, što će, uz dalju normalizaciju eksterne tražnje, uticati na više nego potpun oporavak srpske privrede u sledećoj godini, uz stopu rasta BDP od oko šest odsto.

Izvršni odbor naglašava da je inflacija u Srbiji ostala čvrsto pod kontrolom, kao što je to bila i u proteklih sedam godina. Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede.

Kako se ističe, inflacija u oktobru je ostala na nivou iz septembra od 1,8 odsto međugodišnje, što je u skladu s očekivanjima NBS.

Kako se ističe, iako je oporavak globalne ekonomske aktivnosti od maja bio brži nego što se očekivalo, zabrinjava ubrzano širenje virusa od oktobra, pre svega u Evropi, što bi u kratkom roku moglo da uspori oporavak najvažnijeg trgovinskog i finansijskog partnera Srbije, Evrozone, a time i eksternu tražnju za srpskim izvozom. Upravo ovakva odluka Izvršnog odbora NBS ima za cilj da ublaži eventualno prelivanje negativnog ekonomskog uticaja pomenutih kretanja iz zone evra. Ipak, ohrabruju pozitivne vesti o vakcini, ali se još sa sigurnošću ne zna kada će vakcina biti dostupna i kojom brzinom će biti distribuirana.

Međutim, Izvršni odbor ističe značajnu otpornost srpske ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na aktuelnu globalnu krizu. Tome u prilog govori i podatak da je na međunarodnom finansijskom tržištu Srbija postigla najnižu cenu finansiranja u evrima do sada koja na rok od 10 godina iznosi 1,066 odsto.

Izvršni odbor je konstatovao da će i u narednom periodu, posebno tokom predstojeće zime, biti prisutni izazovi u pogledu toka pandemije i uticaja na globalna i domaća ekonomska kretanja. Zbog toga će u fokusu nosilaca ekonomske politike biti obezbeđenje podrške daljem oporavku privrede, očuvanje proizvodnih kapaciteta, zaposlenosti i dalji rast izvoznog sektora, kao i podsticanje domaćih investicija i priliva stranih direktnih investicija.

Izvršni odbor NBS usvojio je i Memorandum o ciljanim stopama inflacije do 2023. godine, kojim se ciljana stopa inflacije zadržava na nivou od 3,0 ± 1,5 odsto do kraja 2023. godine.