Jačanje zlatnih rezervi sredstvo za zaštitu od inflacije na duži rok

Nedavna odluka centralne banke Mađarske da utrostruči svoje zlatne rezerve na 94,5 tona, i na taj način postane jedna od tri zemlje sa najvećim zalihama zlata u regionu centralne i istočne Evrope, nastavak je tendencije jačanja zlatnih rezervi u pojedinim zemljama ovog regiona, a sve u cilju zaštite od inflacije na duži rok, dok se pojačane kupovine zlata dovode u vezu i sa aktuelnom korona krizom. Poznat je i slučaj da je Poljska pre nekoliko godina iz Engleske centralne banke povukla 100 tona svog zlata.

I Srbija je povećala svoje zlatne rezerve na 36 tona, čime je bila lider u regionu Balkana. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2013. godine zlatne rezerve su postupno povećane količinski za 20,7 tona, tj. one su i više nego udvostručene, a vrednosno za oko 1,1 milijardu evra, te su sa tog aspekta one gotovo utrostručene. Inače, zlato u Srbiji u ukupnim deviznim rezervama zemlje učestvuje sa 12 odsto.

Drugo mesto u regionu Balkana zauzima Severna Makedonija, koja ima 6,8 tona zlatnih rezervi. Zatim slede Slovenija sa 3,17 tona i Bosna i Hercegovina sa 2,98 tona, te Crna Gora sa 1,09 tona. Na poslednjem mestu je Hrvatska koja je sve svoje zlatne rezerve, nešto više od 13 tona, prodala još 2001. godine.

Inače, tendencija povećanja zlatnih rezervi prisutna je i pored nedavnih procena međunarodne rejting agencije Fitch da bi cena zlata ove godine mogla da padne na 1.600 dolara za uncu, a da bi pad mogao da se nastavi i naredne godine, do cene od 1.400 dolara po unci.

U izjavi za biznis.rs član Naučnog društva ekonomista Srbije dr Petar Đukić ističe da sve što rade centralne banke pojedinih zemalja, to čine u strahu i nameri da smanje rizik od ovoga o čemu je bilo reči, posebno pri promeni intervalutarnih odnosa.

“Recimo da padne vrednost evra prema dolaru, ili dolara prema juanu, ili što je još gore da sve ove manje ili više čvrste valute oslabe prema zlatu. Ako pri tome imate u rezervi nešto više zlata, gubitak je manji, mada se i pri svakoj takvoj kupovini i prodaji ostvaruje tzv. transakcioni trošak, gubitak“, ukazuje Đukić.

On ističe da sve u svemu, procena rizika vodi ka povećanju špekulativnih aktivnosti (na osnovu procena budućih poremećaja tržišta) što nije dobro ni za koga.

“Razume se da su tu, u uzvesnoj prednosti zemlje koje su imale najmanja oštećenja ekonomije u prvoj godini kovid-krize: Kina, Turska… Dok se ne izađe iz globalne recesije (a nadamo se tome, bar u sledećoj kalendarskoj godini) mnoštvo rizika ostaje. I to je prirodno. Pandemija je rizik sa frekvencijom događanja, na period od više stotina godina, pa se nama ipak dogodila“, zaključio je Đukić.