Javni poziv za dve prodaje državnih obveznica, ukupne emisije 250 miliona evra i 35 milijardi dinara

Uprava za javni dug Ministarstva finansija raspisala je dva nova poziva za prodaju državnih obveznica. Jedan se odnosi na dužničke hartije od vrednosti denominovane u evrima ukupne emisije 250 miliona evra, dok se drugim traže kupci za ukupnu emisiju od 35 milijardi dinara.

U pitanju su dvanaestogodišnje obveznice u evrima i petogodišnje obveznice u dinarima.

Godišnja kuponska stopa za evroobveznice iznosi pet odsto. Najmanja minimalna vrednost ponude po jednom kupcu iznosi pet hiljada evra, a najveća 125 miliona evra. Nominalna vrednost po obveznici iznosi hiljadu evra.

Kada je reč o dinarskim obveznicama, njihova godišnja kuponska stopa je 4,5 odsto, dok jedna obveznica vredi 10.000 dinara. Minimalno jedan kupac može da kupi za 50.000 dinara, a maksimalno za 17,5 milijardi dinara, što predstavlja polovinu ukupne emisije, baš kao i kod evroobveznica.   

Kako je Biznis.rs ranije pisao, za dinarske obveznice potencijalnim investitorima je uglavnom važno da stopa prinosa bude viša, jer sa njihovom ročnošću raste i rizik od rasta deviznog kursa, međutim sada su u pitanju hartije sa rokom od pet godina, pa je i kuponska stopa države bliža realnoj, mada ostaje pitanje da li će je investitori “prihvatiti”.

Kuponska stopa predstavlja fiksnu kamatnu stopu koju emituje država u trenutku izdavanja obveznice i izražava se kao procenat nominalne vrednosti (npr. pet odsto na 1.000 evra znači da svake godine investitor dobija 50 evra), dok je prinos koji traže investitori (yield) stvarna zarada koju investitor očekuje na osnovu cene po kojoj kupuje obveznicu i koja zavisi od samog rezultata javne aukcije.

Po pravilu, emisija obveznica u evrima privlači više pažnji investitora na domaćem tržištu kapitala, a obe najavljene emisije – današnja u evrima, i dinarska u ponedeljak 28. jula, predstavljaće i svojevrsnu proveru poverenja ulagača u srpsku ekonomiju u ovom trenutku jer oni ulažu u državni dug, odnosno  pozajmljuju svoj novac državi i očekuju da će ona redovno isplaćivati kamate (kupone) i na kraju vratiti glavnicu.