Jednom u radnom veku oprost duga preduzetnicima, ali i građanima

Svaki bi preduzetnik tokom svog preduzetničkog veka trebalo da ima jednu priliku da mu se oproste dugovi i omogući neometano bavljenje poslom, predviđa evropska Direktiva o okvirima za preventivno restrukturiranje i pružanje druge prilike iz 2019. godine, koju države članice Evropske unije treba da uvedu u svoje zakonodavstvo do sredine ove godine, odnosno za mesec dana.

Hrvatsko ministarstvo pravosuđa takođe je najavilo da će pokrenuti izmene Stečajnog zakona i Zakona o stečaju potrošača kako bi se prilagodili Direktivi, ali predlog izmena pomenutih zakona još nije objavljen, pa nije jasno hoće li i na koji će način Hrvatska dodatno regulisati mogućnost oprosta preduzetničkog duga.

U Hrvatskoj je trenutno oko 16.000 blokiranih preduzetnika, njih oko 8.000 su firme, a druga polovina su zanatlije i drugi preduzetnici koji vode poslovne knjige. Ukupni dug svih preduzetnika kreće se oko šest milijardi kuna (skoro 800 miliona evra), prenosi Večernji.hr.

Kako je navedeno, mnogo je teža situacija sa gotovo 240.000 blokiranih građana, čija se glavnica duga kreće oko 17 milijardi kuna (2,26 milijardi evra). Do sada je u sklopu posebnih kampanja Hrvatska dva puta masovnije otpisivala dugove blokiranih građana, ali to, kako je istaknuto, nije bitno uticalo na celokupnu sliku.

Pomenuta EU Direktiva ne bavi se direktno dugom građana, ali u njoj se sugeriše državama da isti princip za oprost duga koji će primeniti na preduzetnike prenese i na prezadužene građane. Svako bi trebalo, po slovu i duhu Direktive, da ima mogućnost da mu se izbriše dug u postupku koji ne bi trebalo da traje duže od tri godine. Evropska unija ovim propisom pokušava da ujednači praksu po državama članicama, jer je u EU uočeno da među njima postoje razlike kada je reč o odnosu prema dužnicima u finansijskim poteškoćama.

Kako kažu u EU, neke države imaju „ograničen raspon postupaka koji omogućuje restrukturiranje preduzeća samo u relativno kasnoj fazi“, a negde je, kao u Hrvatskoj putem predstečajnih nagodbi, to moguće i ranije, ali u Briselu ističu da „dostupni postupci nisu toliko produktivni koliko bi mogli biti ili su vrlo formalni, posebno što se njima ograničava vansudsko poravnanje.“

Kada je reč o zakonodavnim aktivnostima na stečajnom planu, Ministarstvo pravosuđa hrvatske otkrilo je da će početi da prikuplja i dodatni set statističkih podataka koji se odnose na prosečne troškove stečajnih postupaka, procenat povrata osiguranih i neosiguranih potraživanja, broj preduzetnika koji su nakon stečaja ponovno pokrenuli novo preduzeće i broj izgubljenih radnih mesta.

„Iako je predstečajni i stečajni zakonodavni okvir u proteklih nekoliko godina u Hrvatskoj znatno poboljšan, među učesnicima tih postupaka i dalje prevladava mišljenje da je sadašnji sistem insolventnosti još uvek opterećen nepotrebnim formalnostima i da stečajni postupak zna da traje poprilično dugo, što može da spreči efektivno restrukturiranje održivih dužnika i očuvanje već stvorene vrednosti“, navodi resorno Ministarstvo, čija će radna grupa uskoro da izađe sa predlogom zakonskih izmena.

Uveravaju da će nova rešenja dovesti do „poboljšanja trenutno negativnog stava prema stečajnom postupku (kao postupku koji je prvenstveno usmeren na likvidaciju imovine dužnika) od strane domaćih stranaka, ali i međunarodnih investitora, čime bi se ujedno poboljšalo i opšte poslovno okruženje i poslovni običaji.“

Inače, zahtev za pokretanje stečaja nad svim firmama koje su u neprestanoj blokadi duže od 120 dana Finansijska agencija (Fina) sprovodi po službenoj dužnosti, dok odluku o stečaju ipak donosi sud. Od 2015. godine na ovaj način je stečaj pokrenut nad 50.000 kompanija. U poslednje tri godine Fina je podnela i 120.000 zahteva za stečaj potrošača po ubrzanom postupku. Ubrzani stečaj potrošača provodi se nad građanima koji su dužni do 20.000 kuna (2.666 evra) duže od tri godine. I pored toga, u Hrvatskoj ima više od 200.000 blokiranih građana.

EU novim propisom stavlja naglasak na preventivno delovanje, ali ističe da preduzeća koja se ne mogu spasiti, bilo u celosti bilo neke njihove jedinice, treba brzo likvidirati. Ključni elementi novih pravila su rano upozoravanje, zatim pristup okviru za preventivno restrukturiranje radi sprečavanja nesolventnosti i zarad lakših pregovora o preventivnom restrukturiranju, zastoj pojedinačnih izvršenja do četiri meseca, i kao krajnja mera – oprost duga.

„Prezaduženi preduzetnici imaće pristup barem jednom postupku koji može dovesti do potpunog oprosta njihovih dugova nakon razdoblja od najviše tri godine“, naglašeno je u Direktivi. Rano upozoravanje moglo bi uslediti već nakon što dužnik prvi put ne plati porez ili socijalne doprinose.

Kako se dodaje, države članice trebalo bi informacije o alatima ranog upozoravanja da stave na raspolaganje na internetu, na primer na posebnoj internet stranici.