Juan samo preti dolaru, ne ugrožava njegovu poziciju svetske valute br. 1

Kako smanjiti zavisnost od dolara i zapadnih platnih sistema, sa ciljem odupiranja svemu onome što se naziva zapadnom ideološkom agendom, pitanja su koja će, sudeći prema najavama, obeležiti ovonedeljnu posetu ruskog ministra Sergeja Lavrova, Kini.

Mada još uvek nije poznato kako bi moglo pomiriti dve prijateljske ekonomije NR Kinu i Rusku federaciju oko dominacije jedne od njihovih valuta, jasno je da Kinezi čine sve kako bi održala i ojačala svoju privrednu snagu, a što podrazumeva i pozicioniranje kineskog juana, kao nove, rezervne valute prema američkom dolaru. Na agendi kineskih monetarnih vlasti su pre svega zemlje Azije, ali i države Zaliva, pa i neke države na rubu Evrope, poput Turske.

Da će borba za primat valuta i da se dolar neće “tek tako dati” govori podatak da, uprkos činjenici da već duže postoji nekoliko centara finansijske moći, pa se tako forsiraju i britanska funta, i evro, ali i japanski jen. Ipak, dominacija dolara je i dalje neprikosnovena i tako će biti sve dok se u ovoj valuti budu izražavale cene nafte ili zlata. Postoje i istorijski razlozi zbog kojih je dolar još uvek neprikosnovena globalna rezervna valuta. Na njemu je 1944. izgrađen novi monetarni poredak, dobio je tada fiksni paritet sa zlatom i dugo, dugo služio kao ključna valuta.

Projekat petrojuan

Neki pomaci se ipak, godinama unazad, vide. Tako je, recimo, Vlada Irana u aprilu 2018. godine odlučila da u službenim finansijskim izveštavanjima dolar zameni evrom. Potez je pravdan potrebom da se zaobiđu ograničenja pristupa američkoj valuti zbog konstantnih tenzija sa Vašingtonom, kao i sprečavanjem nestabilnosti tržišta nastalog usled tadašnjeg kolebanja iranskog rijala u odnosu na dolar.

Danas neke zemlje Persijskog zaliva razmišljaju o tome da pokušaju da koriste kineski juan. Peking je krenuo u ozbiljnu ofanzivu kako bi predstavio sve prednosti projekta “petrojuan”, a koji podrazumeva da se sve transakcije vezane za naftu vrše u ovoj valuti.

Novi sporazum o slobodnoj trgovini RCEP, koji su novembra prošle godine potpisale države članice Asocijacije država jugoistočne Azije (ASEAN), uspostavio je upravo juan kao važnu valutu u ovom delu sveta. Sporazum je trebalo da potpiše i Indija, ali se povukla, pred pritiscima Trampove administracije.

Pakistan je otišao još dalje. Ova azijska zemlja je već više puta najavila da želi da dolar zameni juanom. Razlozi nisu samo u fizičkoj, pa i političkoj udaljenosti od SAD, već vrlo uske veze koje mogu biti dodatno unapeđene sa susednom Kinom.

Otvorena i opcija digitalne valute

Plasiranje digitalnog juana ili kako se zvanično zove elektronsko plaćanje digitalnom valutom (DCEP), najnovijeg izuma NR Kine, mogao bi dodatno povećati pritisak na dolar. DCEP izdaje Centralna banka NR Kine. U tom smislu, očekuje se i da za emitovanu digitalnu valutu postoji pokriće. Ali, kao digitalna valuta koja se može koristiti za plaćanje putem pametnih telefona, ona može biti od koristi svim ljudima koji kupuju online gde god se nalazili.

Izvesno je da juan ne može “pobediti” dolar preko noći. Ali, to se u Kini, gde je filozofija života i biznisa da se ne razmišlja u okviru izbornih godina, već decenijama unapred, to se i ne očekuje.

Prema mišljenju profesora Beogradske bankarske akademije Zorana Grubišića, koliko god da se priča o smanjenju zavisnosti od dolara, ne treba zaboraviti da su i NR Kina i Rusija danas u velikoj meri dolarizovane, jer značajan deo svojih rezervi drže u američkom dolaru.

“I kada se, recimo, Rusija zadužuje, povremeno to čini u evroobveznicama koje su nominovane u dolarima. Američki dolar je i danas glavna valuta, u smislu prometa na međunarodnim finansijskim tržištima i to se preko noći ne može promeniti. Jednostavno, preterano ekspanzivna monetarna politika FED-a omogućava veliku cirkulaciju dolara na svetskim finansijskim tržištima i često deluje da je povoljno zadužiti se u evro obveznicama nominovanim u dolarima, jer to prate veliki američki investicioni i penzioni fondovi koji podgrevaju tražnju za ovim finansijskim instrumentima. Naravno, ko ne uradi na vreme valutni hedžing, često se uveri u veliku volatilnost dolara i valutni rizik koji se po tom osnovu preuzima. Ipak, veliki broj zemalja teško da će odoleti tom utisku da je povoljnije zadužiti se u dolarima i mislim da bilo kakva kampanja, po tom pitanju, ne može dati brze rezultate”, objašnjava prof. dr Zoran Grubišić.

Moć američke valute

Profesor Grubišić podseća da američki dolar i danas učestvuje u korpi valuta obračunske valute Međunarodnog monetarnog fonda, tzv. “specijalni prava vučenja” (SDR/Special Drawing Write), sa 41 odsto, što daleko premašuje relativnu moć američke privrede danas. Međutim, upravo takva markoekonomska formula, dodaje on, govori o moći i uticaju Amerike na politiku MMF.

“Mi danas ne živimo u zlatno-dolarskom režimu, kao nekad, već u zlatno-deviznom režimu. Nije dolar jedina svetska valuta, uz zlato kao globalni denominator vrednosti. Ali, Kina je tek revizijom iz 2016. godine, uspela da se izbori da njena valuta uđe u korpu valuta SDR Međunarodnog monetarnog fonda, ali samo sa simboličnim učešćem ispod deset odsto. Treba istaći i da se glavni globalni proizvodi na svetskim tržištima danas još uvek izražavaju u dolarima, što kroz njihov promet na svetskim berzama garantuje dolaru veliki uticaj i obrt. Tu ulaze nafta, dijamanti, pa i danas sveprisutnije kriptovalute”, naglašava prof. Grubišić.

Srbija okrenuta evru

On kaže da se sve više priča o valutnom ratu između Kine i Amerike, jer SAD i EU konstantno optužuju Kinu da namerno drži juan potcenjenim, iz ugla konkurentnosti svog izvoza i time obezbeđuje veliki trgovinski suficit svojoj privredi i istovremeno stvara preduslove za ogroman izvoz kapitala u Evropu.

“Kina, pojedinačno gledano, ima ubedljivo najveće devizne rezerve na svetu i sve više se govori da ona predstavlja jedino “utočište u krajnjoj instanci” za ogromne deficite evropskih zemalja i SAD istovremeno. Zato je ispravno reći da se svetska ekonomija već polako transformiše”, zaključuje prof. Grubišić.

Kada je Srbija u pitanju, prema mišljenju profesora Grubišića, bez obzira na sve veće investicije iz NR Kine, stvari se neće bitnije menjati.

“Mi smo evroizovano tržište, a pored zlata, najveće učešće u deviznim rezervama imaju evro obveznice u evrima. Konstantno pada i deo javnog duga Srbije koji je nominovan u dolarima. Investicije iz Kine tu ništa posebno ne menjaju”, ističe prof. Grubišić.