JUTRO POSLE ISTORIJSKOG NAFTNOG DOGOVORA Cena porasla, sumnja ostala

IzdvajamoSvetVesti

13.4.2020 10:57 Autor: Vladimir Jokanović

JUTRO POSLE ISTORIJSKOG NAFTNOG DOGOVORA Cena porasla, sumnja ostala JUTRO POSLE ISTORIJSKOG NAFTNOG DOGOVORA Cena porasla, sumnja ostala
Najveći svetski proizvođači nafte postigli su u nedelju dogovor o ograničenju dnevne proizvodnje. Dogovor je postignut posle višednevnih iscrpljujućih pregovora 23 države – članice... JUTRO POSLE ISTORIJSKOG NAFTNOG DOGOVORA Cena porasla, sumnja ostala

Najveći svetski proizvođači nafte postigli su u nedelju dogovor o ograničenju dnevne proizvodnje. Dogovor je postignut posle višednevnih iscrpljujućih pregovora 23 države – članice OPEC+ i G20, a mediji su ga odmah proglasili „istorijskim“. Prema ovom dogovoru, dnevna proizvodnja smanjena je za 9,7 miliona barela dnevno, odnosno za jednu desetinu ukupne dnevne globalne produkcije.

Cene nafte porasle su u ponedeljak ujutro za četiri odsto odmah po otvaranju Londonske berze, a sada je fokus preusmeren na pitanje – da li će se ovaj rez pokazati dovoljnim da premosti i dalje ogromnu razliku između proizvodnje i potražnje? Zbog pandemije korona virusa svetska ekonomija je u slobodnom padu, pa je pitanje opravdano.

Razgovori su gotovo propali prošle nedelje zbog odbijanja Meksika da se pridruži globalnom sporazumu o smanjenju dnevne proizvodnje, ali ih je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) oživeo tokom vikenda putem takozvane hitne diplomatije.

„Pokazali smo da je OPEC+ živ. Više sam nego zadovoljan dogovorom. Želimo da vratimo stabilnost naftnom tržištu“, rekao je ministar za energetiku Saudijske Arabije, princ Abdulaziz bih Salman za Bloomberg odmah po postizanju konačnog dogovora. „Istorijski sporazum“ trebalo bi da povisi cenu nafte, koja je pala na najniži nivo u poslednjih 18 godina, dostigaviši kupoprodajnu vrednost oko 20 dolara za barel. Podsetimo, pre izbijanja pandemije naftom se trgovalo za oko 70 dolara za barel.

Vrednost fjučersa sirove nafte Brent skočila je za osam odsto u prvim trenucima po otvaranju azijskih berzi, da bi zatim opala za jedan odsto. Budući da je pandemija paralizovala aviotransport i drumski saobraćaj, potražnja za benzinom, kerozinom i dizelom naglo je opala, kao i cena nafte.  To je dovelo američku industriju proizvodnje nafte iz škriljaca ispod granice rentabilnosti i ugrozilo ekonomije država koje žive od izvoza nafte.

„OPEC+ je zapalio vatru i na njima je bilo da je ugase“, prokomentarisao je Džejson Keni (Jason Kenney) premijer Alberte, kanadske provincije u kojoj se proizvodi najviše nafte u toj zemlji. SAD, Brazil i Kanada doprineće sa dodatnih 3,7 milona barela smanjenja dnevne proizvodnje, dok će ostale države članice G20 koje proizvode naftu smanjiti proizvodnju za dodatnih 1,3 miliona barela.

Analitičari ocenjuju da je Meksiko ostvario diplomatsku pobedu u pregovorima, jer će umanjiti proizvodnju za samo 100.000 barela dnevno, dok će ostatak od 300.000 barela dnevno kompenzovati SAD dodatnim smanjenjem sopstvene proizvodnje.

Čini se da je najveći dobitnik ipak Tramp, koji je ključno posredovao u dogovoru sa meksičkim predsednikom Andresom Manuelom Obradorom. Uloga američkog predsednika smatra se odlučujućom i u postizanju dogovora između Moskve i Rijada, jer je više puta razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i saudijskim kraljem Salmanom.

Možda je najznačajnije u vezi sa dogovorom Saudijske Arabije i Rusije i odlukom o najvećem smanjenju proizvodnje ikada, to da ih je okupila i na njih izvršila pritisak osoba koja je najžešći kritičar OPEC – predsednik Tramp, rekao je bivši zvaničnik Bele kuće iz administracije Baraka Obame (Barack Obama) Džejson Bordof (Jason Bordoff), profesor njujorškog univerziteta Columbia.

Ograničenja proizvodnje trebalo bi da potraju dve godine, a planirana su postepena smanjena ograničenja proizvodnje u zavisnosti od reagovanja naftnog tržišta i eventualnog oporavkaa ekonomije u svetu. Dogovor koji je zaključen u nedelju stupiće na snagu 1. maja, što pruža mogućnost proizvođačima nafte da još gotovo tri nedelje nastave sa prekomernom produkcijom.

„Premalo i prekasno“, ocena je analitičara američke investicione banke Goldman Sachs. Prema njihovom saopštenju smanjenje proizvodnje ne odražava stvarne dovoljne potrebe redukcije, jer je dnevni višak na naftnom tržištu 19 miliona barela.  

Saudijska Arabija smanjiće proizvodnju ispod 8,5 miliona barela dnevno, a u aprilu je njena prosečna produkcija dostigla rekordnih 12,3 miliona. Rusija će takođe spustiti kvotu dnevne proizvodnje ispod 8,5 miliona sa sadašnjih 11 miliona barela.

Glavna analitičarka za naftu konsultantske kuće Energy Aspects Ltd, Amrita Sen, ocenila je da je Meksiko narušio kredibilitet G20, kao i da dogovor o smanjenju nije dovoljan. „Potražnja je smanjena za više od 9,7 miliona barela dnevno“, navela je Sen, preneo je Bloomberg.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.