Kada banke ukidaju dozvoljeni minus i koliko tolerišu kašnjenje u plaćanju

Uslove korišćenja kartice svaka banka ugovara sa svojim klijentom. Isti slučaj je i sa dozvoljenim minusom, koji je regulisan ugovorom između klijenta i banke. Ugovor obuhvata i visinu kamate, kao i praksu koju poslovne banke imaju sa svojim korisnicima, dok se u kreditnom birou evidentira svako kašnjenje duže od 60 dana.

Prema poslednjem kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije (UBS), broj korisnika kreditnih kartica neznatno je smanjen, dok je porastao broj građana koji po osnovu ovog bankarskog proizvoda i dozvoljenog minusa ne izmiruju svoje obaveze na vreme.

“U Srbiji kartice koristi više od 990.000 građana. U odnosu na 2020. godinu to ne predstavlja neku značajniju promenu, reč je o umanjenju za oko pet odsto. Ne postoji precizan podatak o razlozima smanjenja, ali svakako znamo da su u proteklom periodu u upotrebu ušli i novi načini plaćanja, putem telefona, IPS QR koda i moguće je da je napredniji model plaćanja telefonom uticao na nešto manji broj korisnika kartica”, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.

“Na dan 30. septembra 2021. u docnji je bilo 56.459 korisnika kartica, što znači da duže od 60 dana nisu izmirili svoje obaveze. Ovaj broj čini pet odsto ukupnog broja korisnika, što predstavlja izvesno povećanje u odnosu na prethodnu godinu, kada je 4,3 odsto korisnika bilo u kašnjenju. Taj procenat i dalje se smatra veoma niskim u odnosu na ukupan broj korisnika”, ocenjuje generalni sekretar UBS-a.

Kada je reč o dozvoljenom minusu i kašnjenju građana u njegovom plaćanju, Vasić navodi da je na kraju septembra broj korisnika tekućih računa u docnji povećan u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, iznos dozvoljenog prekoračenja smanjen je za 4,5 milijardi dinara.

On ukazuje da se podaci o ukupno iskorišćenom dozvoljenom minusu menjaju na dnevnom nivou, a praksa je pokazala da se on kreće oko 50 odsto ukupno odobrenog dozvoljenog minusa.

Dozvoljeni minus godinama važi za jedan od najskupljih bankarskih proizvoda, a kada je reč o kamatama generalni sekretar UBS-a navodi da su se one u septembru ove godine kretale u rasponu od 9,77 do 37,16 odsto.  

Na pitanje u kojim slučajevima banke ukidaju ili smanjuju predviđeni dozvoljeni minus, Vasić naglašava da su uslovi korišćenja dozvoljenog minusa regulisani ugovorom između klijenta i banke.

“Načelno govoreći, banke mogu da raskinu ugovor o dozvoljenom minusu u određenim slučajevima kao što su prestanak radnog odnosa klijenta, ukoliko na tekućem računu nema uplate zarade duže od 60 dana i slično. Banka može i da smanji iznos dozvoljenog minusa u slučaju nezadovoljavajuće kreditne sposobnosti korisnika, i u slučaju da dokumentacija koju je dostavio klijent nije potpuna ili istinita”, ističe generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.