Kada na pola uplaćenog minimalca preduzetnik plati poreze i doprinose, to mu i nije neka pomoć

Pojedini delovi srpske ekonomije relativno dobro, odnosno lakše podnose krizu uzrokovanu pandemijom korona virusa, dok pojedini delovi privrede, kao što su turizam, hotelijerstvo ili ugostiteljstvo trpe veliku štetu. Tim kompanijama će i ubuduće biti potrebna pomoć države, kaže za Biznis.rs Velibor Tatić, saradnik Centra za visoke ekonomske studije – CEVES.

On podseća da je Srbija prošle godine, u vreme korona krize, postigla određene makroekonomske rezultate, ali su oni mogli da budu i bolji da su mere državne pomoći bile bolje targetirane.

Tatić navodi da je i najnoviji, treći paket državne pomoći privredi, iako nešto selektivniji od ranijih, još uvek široko koncipiran, odnosno da se novac populistički deli i onima koji nisu pretrpeli ozbiljnu ekonomsku štetu od pandemije.

U poređenju sa prethodna dva paketa pomoći, u novom paketu ima pojedinih selektivnih mera pomoći, ali to i dalje nije dovoljno, smatra Tatić. On ukazuje na činjenicu da pojedinim preduzećima, koja su posebno pogođena pandemijom, pomoć od tri polovine minimalca ne znači previše, jer na to moraju da plate poreze i doprinose, dok je ukupan finansijski obim paketa pomoći prilično veliki.

Tatić naglašava da Srbija nema mnogo fiskalnog prostora za nastavak finansijske pomoći i da će za te potrebe morati da se zadužuje. To u ovom trenutku nije problem, jer Srbija ima za sada stabilnu situaciju po pitanju zaduživanja i nivoa duga, kreditni rejting je stabilan, ali treba biti oprezan, jer situacija može brzo da se promeni. I zato, pomoć države mora da bude selektivna, i da targetira one privredne grane i one kompanije koje su najviše pogođene aktuelnom korona krizom.

On ističe da su mala i srednja preduzeća u Srbiji, i mimo mera države, pokazale priličnu izdržljivost na negativne posledice krize, ali da su posle godinu dana krize, rezerve koje su očigledno postojale, istrošene, posebno kod onih preduzeća koje su značajnije pogođena krizom.

Iskustva drugih zemalja u svetu pokazuju da će program pomoći države privredi, ili bar najugroženijim sektorima, morati da bude nastavljen i u ovoj godini, a možda i duže, jer je i dalje neizvesno dokle će pandemija u punom obimu negativno uticati na privredna kretanja, i koliko će vremena biti potrebno za oporavak privrede i povratak na nivo od pre izbijanja pandemije, zaključio je Tatić.