Kada nam zastarevaju dugovi za struju, vodu, porez…

Kada je svojevremeno otpočeo proces prebacivanja starih izvršnih predmeta iz sudova u nadležnost javnim izvršitelja, u javnosti se moglo čuti da ih ima gotovo milion. Proces prebacivanja predmeta na rad javnim izvršiteljima još uvek traje i neće biti, kako se najavljuje, okončan pre 2022. godine.

Među njima, kažu u sudovima, ima najviše onih koji su pokrenuti zbog starih komunalnih dugova. Često su, dodaju sudije, predmeti pokretani, a da je u pitanju neplaćen samo jedan ili dva meseca obaveza za komunalije.

Vreme koliko moraju da se čuvaju plaćeni računi, kako građani ne bi doživeli neprijatna iznenađenja od strane poverioca, pretnje tužbom ili pokretanje procesa, razlikuju se od obaveze do obaveze.

Najduže moramo da čuvamo dokaze o uplaćenim porezima. Poreske obaveze, naime, zastarevaju za pet godina, a njihova apsolutna zastarelost nastupa nakon deset godina od dana kada je bio rok za plaćanje obaveza prema Poreskoj upravi. Ova institucija, što ne treba zaboraviti,  ima pravo na utvrđivanje poreza u roku od pet godina, od prvog dana naredne godine od one u kojoj je trebalo platiti porez. Prakitčno, ako je porez trebao da bude utvrđen u 2019. godini, rok zastarelosti počeo je da teče od 1. januara 2020. godine, a zastarelost nastupa 31. decembra 2024. godine.

Ako Poreska uprava ipak po nastupanju zastarelosti donese rešenje o utvrđivanju poreza, građanin treba da podnese žalbu u kojoj će tražiti da se to rešenje poništi, jer je doneto nakon isteka roka zastarelosti.

Kao što poreznici mogu u roku od pet godina da utvrđuju porez, tako imaju isti rok i za naplatu dospelog poreza. Ukoliko ne naplati porez u roku od pet godina od nastale obaveze, niti u tom roku pošalje opomenu građaninu ili učini bilo koju radnju u cilju naplate poreza, istekom roka gubi pravo na naplatu.

Nastupanjem apsolutne zastarelosti poreska obaveza prestaje da postoji.

Rok od pet godina naziva se relativnim rokom zastarelosti, jer je zakonom propisano da se zastarelost prekida pokušaje Poreske uprave da od poreskog dužnika naplati ili da mu utvrdi poresku obvezu. Međutim, nakon deset godina od nastanka obaveze građana, nastupa apsolutna zastarelost.

Potraživanja između građana zastarevaju u roku od pet godina. Ovde se, pre svega misli na ugovorene pozajmice ili slična davanja. Rok zastarelosti za potraživanja po osnovu zakupa je tri godine.U istom periodu, zastarevaju i obaveze prema osiguravačima.

Neplaćeni računi za električnu energiju, razne komunalne usluge, parking, mobilni telefon i slično zastarevaju za 12 meseci.

Ono na šta pažnju usmeravaju pravnici je da treba uvek reagovati na tužbu, čak i onda kada je jasno da je rok zastareo. Jer, ako tuženi ne istakne prigovor zastarelosti, odnosno ne pojavi se u sudu da ospori navode tužbe, može se desiti da sudija presudi u korist onoga kome tuženi duguje.

Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa,  utvrđena poravnanjem pred sudom ili drugom nadležnim organom, zastarevaju za deset godina. Ovaj rok, dakle desetogodišnji rok zastarelosti, važi kao opšti rok zastarelosti svih potraživanja.

Priznanice se ne moraju čuvati posle isteka roka zastarelosti konkretnog potraživanja. Jer čak i ako se dogodi na građanina neko tuži nakon nastupanja zastarelosti, dovoljno je da se na sudu ospori ovo potraživanje, odnosno nema potrebe da se ono na bilo koji način dokumentuje.