Kada RFZO uplaćuje doprinose, a kada poslodavac?

ostvarivanje prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, kao i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

„Socijalno osiguranje funkcioniše na principu obaveznosti, pošto doprinose za socijalno osiguranje plaćaju sva radno angažovana lica, i principu solidarnosti, jer doprinose uplaćuju svi, a prava ostvaruju samo oni kod kojih nastupi neki od socijalnih rizika“, objašnjava za Biznis.rs pravnika sajta za zapošljavanje Milan Predojević.

Kako kaže, ono može biti dobrovoljno i obavezno. Obavezno socijalno osiguranje obuhvata sve koji rade na bilo koji način, i njihova zakonska obaveza je da uplaćuju doprinose osiguranja u odgovarajuće fondove, iz kojih se potom finansira ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja.

Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju osigurana lica i članovi njihovih porodica mogu ostvariti:

• u slučaju starosti – starosnu penziju,
• u slučaju invalidnosti- invalidsku penziju,
• u slučaju smrti – porodičnu penziju,
• u slučaju telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću – novčanu naknadu za telesno oštećenje,
• u slučaju potrebe za pomoći i negom drugog lica – novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.

Navedena prava ostvaruju se kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond). Sistemski zakon u oblasti zdravstvenog osiguranja jeste Zakon o zdravstvenom osiguranju.

„Prema ovom zakonu, osigurana lica i članovi njihovih porodica, za slučaj bolesti mogu ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad, i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite“, navodi Predojević.

Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti osigurana lica i članovi njihovih porodica mogu, za slučaj nezaposlenosti, da ostvare pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Osnovni izvor finansiranja svih vidova socijalnog osiguranja – doprinosi

Uplatom propisanih doprinosa formiraju se sredstva kojima PIO fond, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) obezbeđuju ostvarivanje prava. Kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija.

„Institut doprinosa za sve vidove socijalnog osiguranja uređen je Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim je utvrđeno ko je sve obavezan da obračunava i plaća doprinose, na koju osnovicu i po kojoj stopi, način obračunavanja i plaćanja doprinosa itd. Doprinose plaćaju zaposlena lica, preduzetnici i poljoprivrednici“, naglasio je naš sagovornik.

Za sva zaposlena lica poslodavac je dužan da prilikom isplate zarade, ili ugovorene naknade, obračuna uplati i doprinose. Istu obavezu ima NSZ prilikom isplate naknade za nezaposlena lica.

„Za osiguranika zaposlenog doprinosi se plaćaju delom iz sredstava zaposlenog lica, a delom iz sredstava poslodavca, po gotovo istoj stopi i na istu osnovicu. Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa i na teret radnika i na teret poslodavca je poslodavac. Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i isplati istovremeno sa isplatom zarade, pošto su, prema Zakonu o radu, doprinosi sastavni deo zarade“, obrazložio je Predojević.

Ako poslodavac ne isplati zaradu do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i isplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

„Sve tri vrste doprinosa obračunava i isplaćuje poslodavac u ime radnika, tako da zaposleni nemaju obaveze oko ovog postupka. Oni na kraju meseca, na obračunskoj listi, koju je poslodavac dužan da izda za svaku zaradu, mogu tačno da vide koliko novca se izdvaja za ove potrebe. Iako je zakonom predviđeno da pola doprinosa plaća radnik iz bruto plate, a da drugu polovinu na to dodaje poslodavac, ovo je samo računovodstvena fikcija i poslodavac sve to mora da ukalkuliše kada definiše sa zaposlenim njegovu zaradu“, istakao je naš sagovornik.

Dodao je da se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje plaćaju po osnovu svakog vida radnog angažovanja. Primera radi, ako zaposleno lice radi dodatno kroz npr. dopunski rad ili ugovor o delu, po svakom od tih vidova angažovanja plaća se doprinos za PIO fond.

„Što se tiče uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za slučaj nezaposlenosti, isto se ne obračunava i ne plaća ukoliko angažovano lice već ima osiguranje. Dakle, zdravstveno osiguranje plaća se samo po jednom, prioritetnom osnovu osiguranja, a ne po svakom ugovoru“, objašnjava Predojević.

Visina sve tri vrste doprinosa

Doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 10,3 odsto bruto plate (po 5,15 procenata na teret radnika i na teret poslodavca).

„Uplatom ovih doprinosa formiraju se sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja kojima u ime osiguranika upravlja RFZO i podmiruje troškove zdravstvene zaštite, naknade zarade i putnih troškova. Plaćanjem ovih doprinosa, zaposleni imaju pravo na zdravstveno osiguranje, kao i članovi njihovih porodica“, ističe naš sagovornik.

Doprinosi za slučaj nezaposlenosti plaćaju se u iznosu od 0,75 odsto. Prema rečima Predojevića, ova sredstva namenjena su za isplatu novčane pomoći nezaposlenim licima, i za plaćanje njihovog zdravstvenog osiguranja i penzionog staža tokom perioda dok su na birou.

Doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje plaćaju se po stopi od 25 odsto bruto plate (14 procenata na teret zaposlenog, a 11 odsto na teret poslodavca).

„Ovo su prihodi PIO fonda i služe prvenstveno za isplatu penzija, kao i isplatu socijalnih naknada poput naknade za tuđu negu i pomoć. Današnji radno angažovani uplatom doprinosa finansiraju isplatu primanja današnjim penzionerima, dok će oni buduću penziju dobijati od budućih generacija kada oni budu plaćali svoje doprinose“, podseća pravnik Infostuda.

Kako ovi naplaćeni doprinosi uglavnom nisu dovoljni za finansiranje ostvarivanja prava iz socijalnog osiguranja, država mora da dodaje značajna sredstva iz republičkog budžeta da bi se isplaćivale penzije, finansirala zdravstvena zaštita itd.

Po Zakonu o radu poslodavac, odnosno onaj ko je dužan da plati zaposlenom naknadu zarade, plaća mu i doprinose za socijalno osiguranje.

„Tokom privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu, naknada zarade se sve vreme plaća iz sredstava poslodavca. Ukoliko je privremena sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, zaposleni za prvih 30 dana odsustva sa rada ima pravo na naknadu zarade na teret poslodavca. U istom periodu plaća i za: trudničko bolovanje, kod propisane mere obavezne izolacije, i kada je zaposleni određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi“, navodi Predojević.

Kod privremene sprečenosti za rad zbog nege člana porodice, prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac. Izuzetak u pogledu isplatioca je kada se na bolovanje ide zbog nege deteta do tri godine starosti, i to od prvog dana plaća RFZO.

Doprinosi zdravstvenog osiguranja za penzionere

Od 11. aprila 2019. godine uneta je novina u Zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim je ukinuta mogućnost penzionera koji ima i zaposlenje da bira osnov po kome će biti zdravstveno osiguran, već mora da bude obavezno osiguran kao zaposlen.

„Strogo je propisan redosled prioriteta osnova za obavezno zdravstveno osiguranje. Prioritetni osnov za obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionisanih lica koja su ponovo zasnovala radni odnos je osiguranje po osnovu zaposlenja. Dakle, svaki penzioner koji zasnuje radni odnos mora biti zdravstveno osiguran kao zaposleni“, objašnjava naš sagovornik.

Prema tome, od tog datuma poslodavci su dužni da vrše obračun i uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na zaradu (po stopi od 5,15 odsto na teret zaposlenog i 5,15 procenata na teret poslodavca) za sve penzionere koji su kod njih zaposleni.

„Ovakvo zakonsko rešenje je povoljnije za ova lica, jer mogu da ostvaruju naknadu zarade za vreme bolovanja, ne samo za vreme za koje se ona isplaćuje na teret poslodavca, već i vreme za koje se isplaćuje na teret RFZO“, naglasio je Predojević.

Penzionisana lica koja su angažovana po ugovorima (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor i sl.) i dalje su osigurana po osnovu penzije.