Kako državi vratiti dug, a ne propasti

Za nešto više od nedelju dana, tačnije 10. februara će sva privredna društva, preduzetnici i preduzetnici poljoprivrednici koji su se prošlog leta opredelili za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa početi zaostale obaveze i da izmiruju. Država očekuje da od ovih zaostalih naplata u ovoj godini prihoduje oko sedam milijardi dinara.

Iako se dugovi vraćaju u ratama, svi sa kojima je razgovarao novinar portala Biznis.rs kažu da je u momentu donošenja odluke Vlade, to za skoro celu privredu bio jedini spas, ali i da su svi računali da će se pandemija završiti do kraja 2020. godine.

„Mere države koje su donete prošle godine, na početku Covid krize su bile pravovremene, dobro tempirane i sveobuhvatne, zajedno sa merom odlaganja plaćanja rata kredita koje je propisala NBS. Ali sve ovo urađeno je pod pretpostavkom da će se kriza završiti do kraja 2020. godine. Ali, kriza i dalje traje, a firme i dalje imaju iste probleme. Očigledno je da je neophodno nastaviti pomaganje privredi”, kaže za portal Biznis.rs Dragana Ferlinc, osnivač i direktorka “Eurocateringa” .

Dodaje i da bi bilo dobro da veći deo pomoći sada treba dati najugroženijima kao što su hotelijeri, ugostitelji, ketering, turizam.

“Razumemo da su državna sredstva ograničena, ali kroz pomoć firmama, održava se zaposlenost, kontinuitet aktivnosti i plaćanja poreza, doprinosa, carina i slično. Mislim da je sada osnovni zadatak sačuvati privrednu aktivnost i zaposlenost. Jednom kada se povučemo sa tržišta, povratak će biti mnogo težak i skup”, naglašava Ferlinc.

I dok je firma Dragane Ferlinc uspevala da opstane i pored svih izazova u prethodnoj godini, postoje mnogi preduzetnici i firme koje se skoro svakodnevno bore sa blokadama računa, zbog nedostatka redovnih prilika.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, bez obzira na dnevne probleme privrede zbog raznih aspekata Covid 19 krize, u poslednjih mesec dana u Srbiji je blokiran račun imalo 2.687 privrednih subjekata, ali je njih 4.101 uspelo da svoj račun odblokira. Slične, blago optimističke prognoze mogu se praviti i na bazi podataka Company Wall za Hrvatsku i Sloveniju. Naime, u Hrvatskoj je u poslednjih mesec dana blokirano 2.024 kompanije, a odblokirano čak 9.471. Kada je u pitanju Slovenija, u ovoj državi je svega 479 privrednih subjekata ušlo u blokadu, a iz nje izašlo čak 1950.

Dugogodišnji privrednik i član kluba “Privrednik” Toplica Spasojević kaže da njegovo poslovanje neće biti ugroženo, jer je na vreme diversifikovao svoju delatnost. Međutim, kao neko ko je dugo u poslu, svestan je da će mnogi biti u ozbiljnim problemima.

„Odluka države iz jula prošle godine bila je pravovremena i dobra. Međutim, niko se nije nadao da će ova kriza tako dugo da traje. A, svi su izgledi da se stanje neće stabilizovati pre leta, možda čak ni pre jeseni. U tom smislu, sigurno je da će dosta kompanija imati probleme u otplati zaostalih i novih obaveza prema državi, uz normalno poslovanje. Zbog toga smo mi, kao članovi kluba “Privrednik” i dogovorili sastanak sa predsednikom Privredne komore Srbije. Želimo da ukažemo na moguće pravce buduće pomoći kako stanovništvu, tako i privredi. Mišljenja smo da ovaj paket pomoći mora da bude selektivniji. Takođe, mišljenja smo da moraju da se malo popuste vrlo restriktivne mere monetarne politike. Pogledajmo šta radi Evropa”, ističe Spasojević i podseća da u zemljama EU pomoć države dobija svaka firma koja ima pad prometa između 15 i 20 odsto.

Ukupan iznos dospelih poreskih obaveza za koje se odlaže plaćanje na najviše 24 jednake mesečne rate čini zbir obaveza po osnovu poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, odnosno zbir akontacija poreza na dobit pravnih lica, odnosno zbir akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji su se opredelili za isplatu lične zarade i preduzetnike druga lica, odnosno zbir akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na mesečne rate ostvaruju se bez sprovođenja posebnog postupka.

Prva rata za plaćanje poreza i doprinose na zarade privrednim subjektima, preduzetnicima, preduzetnicima poljoprivredicima i onima koji imaju prihode od samostalne delatnosti dospeva 10. februara 2021. godine, a svaka naredna rata dospeva istog datuma u mesecima koji slede. Mesečna rata ne može biti manja od 1.000 dinara.

Ukupan iznos dospelih obaveza po osnovu akontacija poreza na dobit pravnih lica tako da prva rata dospeva 10. u narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je podneta konačna poreska prijava poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji započinje u 2020. godini, a svaka naredna rata dospeva istog datuma u mesecima koji slede.
Mesečna rata ne može biti manja od 2.000 dinara.

Privredni subjekti koji to žele mogu isplatiti sav dugovani porez i doprinose u celosti i pre isteka roka od 24 meseca.