Kako inflacija koja kruži svetom utiče na cene u Srbiji?

Širom sveta otvorila se nova kriza – energetska, a sa njom i cenovni bum. Domino efekat poskupljenja struje i gasa osetio se svuda u Evropi. Istovremeno, briga je i kako i pored toliko visokih cena nabaviti dovoljno gasa i struje. Sagovornici emisije ‘Oko’ rekli su za RTS da je kriza privremena i da je problem nastao na strani ponude – zbog uticaja pandemije ne proizvodi se dovoljno, a podstaknuta je tražnja.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Nebojša Savić istakao je da je podatak o inflaciji u prošlom mesecu od 5,7 odsto međugodišnje nešto u čemu Srbija prati dešavanja u svetu. U Americi je, navodi, više od pet procenata, a u Nemačkoj 4,5 odsto.

„To je fenomen kome je podvrgnuta svetska privreda, pa se ni srpska ne može istrgnuti iz njega. Rast inflacije kod nas u prethodnom mesecu ukazuje da je najvećim delom van mera koje možemo da regulišemo merama monetarne politike NBS. To su cene energenta pre svega, a od sezonskih – cene voća, povrća i tako dalje, onoga što svi vidimo na pijaci“, navodi Savić.

Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Slaviša Tasić navodi da kada je krenula pandemija, centralne banke su krenule da podstiču tražnju time što štampaju novac.

„Kod ove pandemije su problemi na strani ponude. Sada se štampa novac da bi ljudi imali da kupuju, ali je zakazala strana ponude. Ne proizvodite dovoljno na svetskom nivou, a stimulisali ste tražnju. Ostaje jedino da porastu cene. Svet nije imao inflaciju od kraja sedamdesetih godina. Onda su 2008. i 2009. godine centralne banke odštampale mnogo para i tada nije bilo inflacije. Onda su pomislili šta god da rade nije problem, i sada je on došao“, izjavio je Tasić za RTS.

Glavna urednica Sputnjika Ljubinka Milinčić na pitanje da li je problem u nestašici gasa kaže da gasa ima, ali po ovoj ceni ga niko ne nudi.

„Kažu da su rezervoari gasa puni po svetu, do 70 ili 80 odsto. Cena je 2.000 na spot tržištu, ali zašto zatvaraju fabrike, jer niko neće da ga kupi. Imamo sa druge strane ruski gas, a Severni tok je pun. Rusija nije imala prilike da napravi ‘igranku’. Iskoristila je mogućnost da po dugoročnim ugovorima proda onoliko koliko su zemlje htele da kupe. Kroz Ukrajinu su proterali 10 odsto više nego inače. Ali, niko nije došao na pijacu, nego na berzu gde nema ni gasa, ni para. Kad nečega nema onda nema ni za velike pare. Imate berzu u Peterburgu, i imate Severni tok 2 koji je pun. Tehnički gas je stigao, ali zavisi sad od tvrdoglavosti Evrope koliko su spremni da u hladnoći drže svoj narod“, ističe Milinčić.

Savić je napomenuo da je kriza 2008. godine bila pre svega kriza na strani tražnje.

„Sada se desilo nešto drugo, zbog Covida-19 direktno se uticalo na smanjenje ponude. Pokidani su svi lanci koje imaju multinacionalne kompanije. Sada imate u Sjedinjenim Američkim Državama stotine hiljada završenih automobila u koji treba da se stavi samo jedan čip, a njega nema. Čipovi su u Kini, a ona je pod sankcijama koje su uvele SAD. Drugi element je manje radnih sati. Kako su počeli da se otvaraju, tako je počelo da dolazi do velike potrebe za inputima kojih nema“, ističe Savić.

Tasić ukazuje da imamo 30 do 40 godina globalizacije koja je istanjila lance prodaje.

„Kada imate jednu havariju, jedan brod koji se zaglavi u Sueckom kanalu, sve stane. Jedan brod je dovoljan da zaustavi ceo svet. Ako neko proizvodi nešto u Americi zavisi od stotine proizvođača iz celog sveta“, dodaje Tasić.

Savić navodi da svi procenjuju da je kriza privremena.

„Mere koje donosite u monetarnoj politici dolaze za 12 do 18 meseci. Sve zavisi, teško je reći koliko meseci. Ali, svi procenjuju da ima privremeni karakter, a rizici su vakcina i pandemija. Ako se ponovo aktivira virus ili mutira, možemo da imamo veći problem. Ono što su fundamenti ove krize, to je da ona po svom karakteru jeste privremena, ali to ne mora da bude tako“, ističe Nebojša Savić.

Milinčićeva napominje da je reč o veštački izazvanom problemu, i da on mora da se rešava kako bi prirodno trebalo da se rešava.

„Došao je korona virus, pa smo počeli da se zatvaramo, pa bismo da podignemo zidove. Mi na primer imamo svega, ali smo veštački uključeni u krizu jer smo deo sveta. Dovoljno je ponašati se prirodno. Pa ni 2008. godine mi nismo rešili krizu, samo je zataškana“, smatra Milinčićeva.

Moderna ekonomija se, ukazuje Savić, zasniva na očekivanjima i globalno i kod nas.

„Ono što je važno za našu centralnu banku je da nastavi da vodi predvidivu i kredibilnu monetarnu politiku. Po anketama i biznis i stanovništvo predviđaju za godinu dana tri odsto, što je inflatorni cilj“.

Na pitanje koliko može ovo da utiče na stabilnost kursa, Tasić navoda da ako ciljate kurs ne može da utiče mnogo.

„Možda cena bude viša ili niža, ali to može da se uradi. Mi zato i imamo inflaciju, jer sve što imamo uvozimo iz Evrope. Jer godinu i po dana vodimo politiku fiksnog kursa, sada je u Evropi porasla i to je to. I dok god se držimo štampanja novca na osnovu priliva i odliva deviza nema opasnosti da imamo pad kursa ili veću inflaciju od evropske“, kaže Tasić.

Savić navodi da mi imamo apresijacijske pritiske. Imamo višak deviza na tržištu. Narodna banka Srbije ih otkupljuje da bi zadržala kurs na ovom nivou. Zato centralna banka vodi politiku fluktuirajućeg stabilnog kursa, dodaje Savić.

„Ova godina će se završiti sa više od šest odsto privrednog rasta. Prognoze za Srbiju za narednu godinu su 4,5 i pet odsto. Kina je u dobroj meri i dalje zatvorena zbog virusa Covid-19. Naša situacija kod energenata je vrlo složena i to je tradicija za domaćinstva. Ova cena je niska i podsticajna da se više troši struja. Ako je cena oko šest evrocenti, ta cena ne može da pokrije rast elektroprivrede“, smatra Savić.

Milinčićeva smatra da su naši odnosi sa Rusijom jako dobri, da sad nećemo biti kažnjeni što se cene gasa tiče.

Savić navodi da je poslednjim projekcijama NBS možemo da očekujemo u drugoj polovini iduće godine da se inflacija vrati oko centralnog nivoa, oko tri odsto, dok Tasić predviđa nešto duži privremeni karakter krize.