Kako je zemljotres uticao na tržište nekretnina u Zagrebu?

Najveći potres koji se desio u Zagrebu u martu prošle godine, pored serije blažih zemljotresa u okolini,  nije doveo ni do očekivanog pada transakcija nekretnina u prestonici Hrvatske, niti do pada cena, već se dogodilo upravo suprotno – povećali su se i prosečan dnevni broj transakcija i medijalna prodajna cena stanova, prema podacima iz Pregleda tržišta nekretnina u Hrvatskoj 2020. godine Ekonomskog instituta i Ministarstva graditeljstva, prenosi Poslovni.hr.

Analitičari zaključuju da je potres eventualno promenio preferencije kupaca koji su možda radije kupovali novije stanove, a takvih je i više na tržištu. Tako je u slučaju Grada Zagreba i Zagrebačke županije i Krapinsko–zagorske županije zabeleženo značajno smanjenje medijalne starosti prodatih stanova.

No, istovremeno je trend pada medijalne starosti i prirodan jer na tržište konstantno pristižu i prodaju se novoizgrađeni stanovi, pa bi moglo da se radi i o nastavku redovnih trendova vezanih za kontinuiranu ponudu stanova u novogradnji.

Ipak, potresi i pandemija imali su uticaja na tržište nekretnina u Hrvatskoj. U 2020. godini ostvarene su 103.093 kupoprodajne transakcije, što u odnosu na 2019. godinu predstavlja pad od 7,7 odsto. Najveći broj transakcija, pritom, se odnosi na kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta, njih 34.322, što čini 33,3 odsto ukupnog broja kupoprodaja. Zatim slede kupoprodaje stanova/apartmana kojih je ostvareno 23.564, odnosno 22,9 odsto od ukupnog broja te kupoprodaje građevinskog zemljišta, kojih je zabilježeno 16.215 (15,7 odsto od ukupno ostvarenih transakcija).

Kupoprodajnih transakcija porodičnih kuća zabeleženo je 13.825, što je činilo 13,4 odsto ukupnog broja ostvarenih kupoprodaja na tržištu nekretnina 2019. godine. Poređenja radi, u prethodne dve godine, na tržištu nekretnina ostvaren je međugodišnji rast broja kupoprodajnih transakcija za 1,4 odsto i 6,5 odsto.

Istovremeno, ukupna vrednost prodatih nekretnina u 2020. godini iznosila je 40,023 milijarde kuna, što u odnosu na 2019. godinu predstavlja povećanje od 0,5 odsto. Prosečna vrednost nekretnine kojom se trgovalo u 2020. godini iznosila je 388.226 kune, dok je godinu dana ranije iznosila 356.663 kune.

Kupoprodajne transakcije nekretnina činile su 11 procenata BDP u 2020. godini, s tim da najznačajniji udeo u vrednosti kupoprodaja na tržištu nekretnina u 2020. godini beleže stanovi, na koje se odnosi 41,1 odsto vrednosti ugovorenih kupoprodaja, zatim slede građevinska zemljišta s udelom od 21,5 odsto, te porodične kuće s učešćem od 19,4 odsto. U odnosu na godinu dana ranije, ukupna vrednost prodatih stanova/apartmana u 2020. godini smanjila se za 1,2 procenta, a poljoprivrednih zemljišta za čak 20,8 odsto.