Kako se oporezuje digitalna imovina u Srbiji?

Francusko-srpska privredna komora je organizovala vebinar na temu poreskog tretmana digitalne imovine u Srbiji. Tom prilikom je Vuk Božović iz advokatske kancelarije Atanasković-Božović govorio o nedovoljno objašnjenoj problematici oporezivanja transakcija kriptovaluta, ali i drugih oblika digitalne imovine.

Naime, izglasavanjem, a potom i početkom primene novog Zakona o digitalnoj imovinom od 1. jula 2021. godine konačno su se stekli uslovi za pravno regulisanje ove oblasti u našoj zemlji. S druge strane, rešavanje ovog pitanja u teoriji nije isto što i njegovo funkcionisanje u praksi.

U Srbiji do ovog trenutka nijedna menjačnica digitalne imovine nije dobila licencu za rad od Narodne banke Srbije, a pritom se centralna bankarska institucija u našoj zemlji još ranije prilično nepovoljno izjasnila po pitanju kriptovaluta. Povrh svega, maltene dvomesečni pad vrednosti vodećih digitalnih valuta u svetu dodatno je ulila nesigurnost u čitavu oblast, ne samo na našem, već i na daleko razvijenijim tržištima kapitala.

Međutim, najveću korist Zakona o digitalnoj imovini Narodna banka Srbije prepoznaje u omogućavanju izdavanja investicionih tokena koji će, kako poručuju iz ove institucije, “pozitivno doprineti finansiranju otpočinjanja poslovanja u našoj zemlji, jer su u toj fazi tradicionalni izvori finansiranja obično nepristupačniji. Izdavanje investicionih tokena obično prati ‘beli papir’ izdavaoca, koji odgovara prospektu kod izdavanja finansijskih instrumenata u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, s tim što se ‘beli papir’ izdaje i objavljuje u jednostavnijoj proceduri nego prospekt, što izdavanje investicionih tokena čini primamljivijim vidom finansiranja, posebno kod inovativnih startapova i malih i srednjih pravnih lica.”

Prema rečima advokata Vuka Božovića, novi Zakon garantuje sigurnost investicije, barem kada su u pitanju investicioni tokeni.

„Izdavalac investicionih tokena mora od Komisije za hartije od vrednosti da dobije Beli papir kojim se potvrđuje njegova bezbednost, autentičnost i finansijsko pokriće. Investicioni tokeni zapravo preuzimaju ulogu hartija od vrednosti. Oni ne mogu da ‘preuzimaju ulogu’ akcija, ali zato mogu obveznica“, objašnjava Božović.

Dodatno, Zakon o digitalnoj imovini je praktično „pogurao“ izmene poreskog tretmana u već postojećim poreskim zakonima. Zbog trgovine digitalnom imovinom dodata su regulatorna tumačenja u porez na PDV, porez na prihode pravnih lica i porez na dohodak.

„Prilikom transakcije kriptovaluta, porez na kapitalnu dobit je jedini porez koji mora da se prijavi i plati, u visini 15 odsto za razliku između kupovne i ostvarene prodajne cene“, napominje Božović.

Preostaje, doduše, pitanje kako može da se uđe u trag velikom broju transakcija koje se potencijalno obavljaju, što unosi pometnju u utvrđivanju nabavne i prodajne cene. Tu pomaže i sama tehnologija blokčejna koja „pamti“ transakcije, no postoji drugačiji tretman u odnosu na to za šta se prodaje digitalna imovina.

„Ako se kriptovalute kupuju ili prodaju za novac onda je trgovina lako razumljiva i utvrdiva, ali ona takođe može da se razmenjuje za neki drugi oblik digitalne imovine, u kom slučaju ne podleže oporezivanju“, kaže Božović, i dodaje da postoji i jedan poreski izuzetak, načinjen kod kripto-rudarenja. Naime, kapitalna dobit na digitalnu imovinu koja je stečena rudarenjem se ne oporezuje.