Kako se Srbija rangira kada su u pitanju porezi na dobit?

Kada se govori o poreskim stopama, velike kompanije koje ostvaruju visoke dobiti, kao i pojedinci koji učestvuju na međunarodnom tržištu kapitala, najviše pažnje obraćaju na porez na dobit pravnih lica i na porez na kapitalnu dobit.

Njihovi iznosi se umnogome razlikuju u odnosu na to gde se primenuju. Pojedine države su zbog niskih stopa dobile epitet „poreskih rajeva“, dok se s druge strane nalaze zemlje koje su percipirane kao poreski stroge – u koje spadaju mahom ekonomski najrazvijenije teritorije.

Srbija se, po oba ova kriterijuma, nalazi negde pri sredini tabele u svetu, ali bliže njenom dnu ako se posmatra samo Evropa. 

Prema objedinjenim podacima sa portala Taxfoundation, Danska ima najvišu stopu poreza na kapitalnu dobit, od čak 42 odsto, dok u Srbiji ona iznosi 15 odsto.

Treba napomenuti i da porez na kapitalnu dobit u našoj zemlji, kao i u većini država koje su prilagodile svoju regulativu, obuhvata i dobit stečenu trgovanjem digitalne imovine. 

Nasuprot tome, Belgija, Luksemburg i Švajcarska u Evropi imaju stope poreze na kapitalnu dobit od 0,0 odsto, i pod pritiskom su već godinama da ih izmene, a posebno u poslednje vreme kada se učestale priče o ujednačavanju kompanijskog oporezivanja u čitavom svetu.

No, tu je pre svega reč o porezu koji se u Srbiji zove porez na dobit pravnih lica. On iznosi 15 odsto i predstavlja jednu od povoljnijih korporativnih stopa u okruženju, zbog čega se donosioci poreskih politika u zemlji nadaju da će dodatno podstaći strane investitore.

Kada se posmatra naše neposredno okruženje, u Bugarskoj stopa ovog poreza iznosi 10 odsto, i jedino je u njoj niža, dok u Rumuniji iznosi 16 odsto, a u Hrvatskoj 18 odsto.

Podsetimo, predložena minimalna stopa korporativnog poreza o kojoj se prošle godine govorilo na međunarodnim samitima G20 u Rimu i COP26 u Glazgovu trebalo bi da iznosi 15 odsto, ali se mnoge države – pogotovu one koje su prihvaćene kao „poreski rajevi“ – tome protive.

Pored toga, u našoj zemlji bi građani kao fizička lica trebalo da prijave i „godišnji porez na dohodak građana kada su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike“, kako stoji na sajtu Ministarstva finansija.

Stopa ovog poreza u Srbiji iznosi 10 odsto za iznose do šestostruke vrednosti prosečne godišnje zarade, a 15 odsto za iznose iznad toga. Po stopama poreza na lični dohodak Srbija se kotira prilično dobro, u smislu da i one spadaju među niže u svetu.