Kako se utvrđuje šteta u vidu izmakle koristi?

U advokatskoj praksi pravnici se neretko susreću sa dokazivanjem naknade štete u vidu izmakle koristi.

Izmakla korist je šteta koja se manifestuje kao neostvarena imovinska vrednost, gde je štetnom radnjom sprečeno povećanje imovine oštećenog.

“Naknada štete u vidu izmakle koristi prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima oštećenom je pored prava na naplatu naknade obične štete priznato pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi”, objašnjava advokat Branislav Vještica.

Obična šteta predstavlja umanjenje postojece imovine. dok se izmakla korist ogleda u mogućnosti povećanja imovine do koje bi došlo da nije bilo određenih radnji tuženog.

Na primeru iz prakse kada su psi lutalice, propustom tuženog usmrtile pet odraslih ovaca koje su u vlasništvu tužioca, tada je on imao pravo na naknadu celokupne materijalne štete, kako obične u vidu vrednosti ovaca, tako i izmakle koristi koju bi ostvario jagnjenjem pet ovaca u sledeće dve godine.

“Izmakla korist se može pojaviti u novčanom i naturalnom obliku. Prema shvatanju sudske prakse, izmakla korist predstavija neostvarenu imovinsku vrednost bez obzira da li bi se pojavila u novčanom ili naturalnom obliku ili osnovu po kome bi bila ostvarena”, kaže Vještica.

Da bi se ostvarilo pravo na naknadu štete po osnovu izmakle koristi potrebno je da se ispune sledeći uslovi:

• Da je šteta u vidu izmakle koristi istinita

• Da se mogla očekivati po redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima

• Da izmakla korist nije suprotna prinudnim propisima

• Da se mogu utvrditi elementi na osnovu kojih se može odrediti iznos izmakle koristi

Visina naknade štete na ime izmakle koristi trebalo bi da bude jednaka visini izmakle koristi kao vida štete, bez obzira na to da li je reč o izmakloj koristi u novcu ili naturi, ostvarenoj prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.

Može se desiti, prema rečima advokata, da sud vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika osudi odgovorno lice na manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabijeg finansijskog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.