KAKO SMO DOBILI FINANSIJSKU PODRŠKU EVROPSKE UNIJE Dr Šljukić Paunković o programu za istraživanje i inovacione delatnosti

Evropska noć istraživača, koja se ove godine održava 11. put i to 27. i 28. novembra, finansira se iz programa „HORIZON 2020“ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti. Za Biznis.rs dr Biljana Šljukić Paunković, sa Fakulteta za fizičku hemiju, objasnila je kako je došlo do toga da ovaj projekat dobije takvu podršku.

„Glavna ideja Evropske noći istraživača je da doprinese podizanju svesti šire javnosti o istraživačima i njihovoj karijeri „demistifikujući“ istraživače i približavajući ih posetiocima. Danas prijave za praktično sve projekte iz programa „Horizon 2020“ sadrže deo koji se odnosi na širenje rezultata projekta ne samo u okviru naučne zajednice, već i među širom publikom, kao i na popularizaciju nauke generalno“, ističe Šljukić Paunković.

Dodaje da je cilj da se razbiju predrasude i stereotipi o naučnicima kao pomalo čudnim i ponekad asocijalnim osobama i da se što više mladih zainteresuje i zaljubi u nauku i krene stopama istraživača.

„Što veći broj mladih izabere istraživačku karijeru, to ćemo imati veći broj novih brilijantnih ideja i izuma u budućnosti“, naglasila je naša sagovornica.

Na pitanje koliko je teško dobiti takve grantove, profesorka je objasnila da dobiti projekat finansiran od strane Evropske komisije zaista nije lak posao, ali ne i nemoguć.

„Na primer, naš konzorcijum je tokom ovih 11 godina imao samo jednu neuspešnu prijavu za projekat Evropske noći istraživača. Sa kolegama sa Fakulteta za fizičku hemiju se prijavljujemo i na istraživačke projekte u okviru programa „Horizon 2020“, pa tako trenutno imamo jednu prijavu iz oblasti bezbednosti hrane za koju očekujemo da će biti uspešna i odobreno finansiranje projekta“, navela je dr Šljukić Paunković.

Kada su ovakve priče u pitanju, često se govori o tome kako je u pitanju velika konkurencija, složena administracija, male šanse i slično. Ipak, ovaj projekat postiže uspeh već više godina.

„Administarcija za prijave za projekte Evropske komisije jeste relativno složena, konkurencija je svakako velika. No, pravilo je jednostavno – ako se ne pokuša, projekat sigurno neće biti odobren“, dala je savet naša sagovornicima svima koji su zainteresovani za apliciranje za projekte.

Dodala je da svake godine u okviru tzv. Evropskog ćošeta predstavljaju trenutne istraživačke aktivnosti u Srbiji i učešće srpskih istraživača u projektima koje finansira Evropska komisija.

Tako će posetioci manifestacije, kako je navela, i ove godine moći da saznaju nešto više o različitim pozitivnim primerima naučnika iz Srbije čiji projekti su finasirani od strane EK, kako u oblasti prirodnih, tako i u oblasti društvenih nauka.

„Primera radi, ove godine će posetioci manifestacije moći da direktno online razgovaraju sa istraživačima u oblasti geologije, saznaju više o njihovom evropskom projektu, ali i o mogućnosti karijere za žene u oblasti geologije“, kazala je ona.

U cilju podizanja svesti javnosti o značaju istraživanja i njegovom uticaju na svakodnevni život, sa posebnom pažnjom usmerenom na uključivanje naših istraživača u evropske projekte, kako je istakla, biće predstavljene i stipendije, radionice, letnje škole i prakse u nauci koje nude zemlje Evropske unije, ukazujući na mogućnosti međunarodnog obrazovanja i karijere u nauci.

Šta virtuelno posetiti na Evropskoj noći istraživača?

Ovogodišnja Evropska noć istraživača će se održati prvi put online i biće besplatno dostupan svima, bez obzira na lokaciju i uzrast.

„Sadržaji su osmišljeni tako da svako, bez obzira na godine i oblast obrazovanja, pronađe nešto za sebe. Pojedini eksperimenti su osmišljeni da na veoma jednostavan način objasne naučne principe koji inače mogu zvučati rogobatno i komplikovano. Tokom manifestacije će osim eksperimenta, biti organizovana i predavanja i radionice“, objasnila je dr Šljukić Paunković.

Ona je otkrila da se za najmlađe posetioce i ove godine organizuje Lov na blago, tako što sami moraju da prođu nekoliko koraka naučnog eksperimenta da bi došli do svog blaga, jer, kako je istakla, rezultat nakon ciklusa pokušaja jeste zaista pravo blago u naučnom radu.

„Svakako bih preporučila i Otvorenu laboratoriju, koja se obično održava na Fakultetu za fizičku hemiju, a ove godine će to biti virtuelna tura. Lično sam u laboratoriju prvi put ušla tek kada sam počela da studiram tako da mislim da je sjajno da se posetiocima omogući da obiđu pravu laboratoriju“, ispričala je profesorka.

Dodala je da posetiocima žele da pokažu da je nauka svuda oko nas, pa će ih ove godine provesti kroz 10 najbrilijantnijih naučnih ideja u čijim rezultatima i dalje uživaju.

„Posetiocima ćemo prikazati razvoj novih tehnologija za pravljenje tkiva i delova organa i njihovu potencijalnu buduću primenu za zamenu oštećenih ili obolelih delova tela“, istakla je ona.

Naučnici sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo će manifetaciju „zasladiti“ pričom o razvoju tehnologija čokolade do predloga o tome kako će se čokolada praviti ubuduće.

„Svi naši posetioci koji ovih dana svrate u Muzej čokolade, mogu se zaista zasladiti čokoladicama Noći istraživača. To su samo neke od aktivnosti u okviru Velike naučne avanture, gde posetioce očekuju odgovori na pitanja kako osvetliti svet, kakva je snaga života i, za kraj, snaga našeg uma“, rekla je dr Šljukić Paunković.