Kako sprečiti prinudnu likvidaciju?

Preduzeća se mogu ugasiti iz raznih razloga, jedan od načina jeste likvidacija, koja može biti dobrovoljna i prinudna.

U proces dobrovoljne likvidacije ulaze preduzeća koja nisu prezadužena niti nesolventna, već se on sprovodi onda kada sami članovi društva donesu odluku o pokretanju likvidacije društva.

Sa druge strane, prinudna likvidacija pokreće se u tačno određenim slučajevima propisanim zakonom i nju po službenoj dužnosti pokreće Agencija za privredne registre Republike Srbije. Likvidacija je postupak prestanka postojanja privrednog društva koje ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. To znači da ta opcija nije namenjena onim firmama koje su nesolventne, odnosno prezadužene, i njima kao jedina opcija ostaje da pokrenu stečaj.

Iz advokatske kancelarije Milošević za naš portal kažu da bitna razlika između posledica okončanja prinudne i dobrovoljne likvidacije jeste činjenica da nakon okončanja prinudne likvidacije kontrolni član d.o.o i kontrolni akcionar odgovaraju svojom imovinom neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja iz registra u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra. U slučaju dobrovoljne likvidacije, članovi d.o.o i a.d odgovaraju za obaveze društva samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka, takođe u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall od ukupnog broja preduzeća u 2021. godini, koja se nalaze u procesu likvidacije (7.364) u prinudnoj je 5.027 kompanija.

Prošle 2020. godine prinudno su rad obustavila 5.473 preduzeća.

Za naš portal iz Agencije za privredene registre kažu da se prinudna likvidacija pokreće onda kada se društvu pravnosnažnim aktom izriče mera zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta.

U slučaju zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta.

Takođe, razlog za prinudnu likvidaciju može biti i oduzimanje dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta.

Preduzeće će otići u prinudnu likvidaciju i u sledećim slučajevima:

• Ako je reč o ortačkom društvu, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

• Kada je frima registrovana kao komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

• Ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva

• Kada se pravnosnažnom presudom naloži prestanak društva, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju

• U slučaju da društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata

• Ako društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata

• Kada usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata

• Ako društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji – ovo je najčešći razlog, iz dosadašnje prakse APR

• Kao i u slučaju da društvo ne dostavi nadležnom registru početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo

Iz APR kažu da nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama zakona o privrednim društvima kojima su propisane odgovornosti članova društva u slučaju likvidacije.

„Izuzetno, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću (d.o.o) i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra. Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra“, kažu iz Agencije za privredne registre.

Kako se zaustavlja proces prinudne likvidacije?

Vlasnik privrednog društva može sprečiti proces prinudne likvidacije i to na nekoliko načina.

„Pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, na internet stranici registra privrednih subjekata objavljuje se obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju. On upućuje poziv tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja, otkloni navedene razloge koje je u skladu sa zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka“, kažu iz APR.

Po isteku tog roka, registrator donosi akt o pokretanju postupka prinudne likvidacije kojim društvo prevodi u status „u prinudnoj likvidaciji“ i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji na internet stranici Registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od 60 dana.

Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, organi društva nastavljaju sa radom, a društvo ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete poslove, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima.

„Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra. Od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji se prekidaju“, obajšnjavaju iz Agencije za privredne registre.

Prekinuti postupci mogu se nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva. Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji društvo ne može registrovati promene podataka u Registru privrednih subjekata. Nakon isteka roka, registrator koji vodi Registar privrednih subjekata, u daljem roku od 30 dana, donosi akt o brisanju društva i briše društvo iz registra, u skladu sa zakonom o postupku registracije.