Kako sprečiti zloupotrebe pri korišćenju fondova EU
9.2.2021 15:26 Autor: Gordana Bulatović
Sa namerom da ojača institucionalne i administrativne kapacitete u oblasti zaštite finansijskih interesa Evropske unije, Vlada Srbije je nedavno donela odluku o formiranju povremenog radnog tela – Mreže za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.
Kako za portal Biznis.rs kaže Luka Tomić iz Ministarstva finansija, inače predsedavajući Mreže, cilj je da se što efikasnije sprovedu mere i postupci koji će za cilj imati otkrivanje i sankcionisanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU, ali i prevenciju, odnosno edukaciju svih onih koji sredstva Unije koriste kako do problema ne bi ni došlo.
„Podrška iz fondova EU odnosi se na pravne, institucionalne, administrativne, ekonomske i društvene reforme koje je potrebno sprovesti na putu ka Evropskoj uniji u oblasti javne uprave, pravosuđa, obrazovanja, saobraćaja, zapošljavanja, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Navedena podrška, takođe, doprinosi razvoju lokalnih samouprava i jačanju ekonomija, ublažavajući razliku u stepenu razvijenosti različitih sfera i rešavanju krucijalnih problema u društvu“, podseća Luka Tomić.
On podseća da je Republika Srbija, u cilju zaštite finansijskih interesa EU, a u skladu sa zahtevima za Pregovaračko poglavlje 32 (finansijski nadzor), uspostavila Službu za koordinaciju borbe protiv prevara, kako bi olakšala saradnju i razmenu informacija, uključujući i informacije operativne prirode sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara – OLAF.
Nova Stategija u pripremi
„Pomenutu službu predstavlja Odeljenje za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU – AFKOS, koja funkcioniše kao unutrašnja jedinica Ministarstva finansija“, ističe Tomić i dodaje da će jedna od prvih aktivnosti Mreže koju vodi biti izrada nove Strategije za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU, kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Prethodno doneta strategija bila je za period od 2017. do 2020. godine i više nije na snazi, a tokom prošle godine, otkriva Tomić, već su započete aktivnosti na izradi novog strateškog dokumenta u saradnji sa svim relevantnim institucijama. Njegova primena planirana je za period od 2021. do 2023. godine.
„Strategija koja je bila na snazi do 2020. godine je predstavljala dokument koji je pitanje zaštite finansijskih interesa EU, a samim tim i pitanje zaštite sopstvenih budžetskih sredstava tretirao na sveobuhvatan način, kroz definisanje oblasti primene, povezivanje širokog kruga državnih organa i institucija koji su, sarađujući i razmenjujući informacije, doprinosili efikasnijem postupanju sa identifikovanim nepravilnostima i procesuiranju počinilaca krivičnih dela“, napominje Tomić.
Predsedavajući Mreže za za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU ističe i da je kroz dosadašnji rad na prijavama nepravilnosti i sumnje na prevaru, uočeno da korisnici finansijskih sredstava Unije pokazuju nedovoljan stepen odgovornosti u njihovom korišćenju.
„Imajući u vidu činjenicu da svako nepravilno trošenje finansijskih sredstava EU ima za posledicu obavezu Republike Srbije da iz nacionalnog budžeta izvrši povraćaj novčanih sredstava EU, jedan od prioriteta nove Strategije za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU biće i podizanje svesti korisnika sredstava o tome“, naglašava Tomić.
Analiza prevara
Na osnovu podataka koji će, u narednom periodu, kroz alate za samoprocenu upravljanjem rizicima, biti dostavljeni od strane članova Mreže i drugih relevatnih institucija, Odeljenje za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU – AFKOS će izvršiti analizu preduzetih mera i aktivnosti u cilju zaštite finansijskih interesa EU i predložiti dalje mere.
„Na redovnim sastancima Mreže u nastupajućem periodu, jedna od tema biće i unapređenje zakonodavnog okvira radi efikasnije zaštite finansijskih interesa EU“, ističe Tomić i podseća da sastancima Mreže mogu, po pozivu prisustvovati i predstavnici drugih državnih organa, organizacija i institucija, međunarodnih organizacija, nevladinog sektora, kao i stručnjaci iz pojedinih oblasti.
Mreža, preko Ministarstva finansija, o svom radu podnosi izveštaj nadležnom odboru Vlade svaka dva meseca, a Vladi Srbije svakih 90 dana.