Kako tehnologija menja tržište?

U eri novih tehnologija, dolazi do promene i ekonomskog sistema. Postavlja se pitanje da li kapitalizam funkcioniše po svojim osnovnim stubovima na kojima je nastao. Da li i dalje ulaganje u proizvodne resurse donosi profit? Grčki ekonomista i bivši ministar finansija Janis Varufakis kroz svoje analize proglasio je propast tržišta kao takvog.

Dok skrolujemo po društvenim mrežama, naručujemo stvari iz fotelje ili plaćamo račun jednim klikom – teško primećujemo da se ekonomski sistem menja pred našim očima.

Funkcionisanje kapitalizma po principu profita – ulaganje u proizvodne resurse koje donosi profit, prema analizama grčkog ekonomiste, evoluiralo je u nešto što liči na digitalnu verziju feudalizma nazvanu tehnofeudalizam.

„Kada govorite o tehnofeudalizmu, to govori o nečemu što je, pre svega uticaj, tehnologije na ponašanje običnih ljudi. Mi vidimo da ljudi mnogo potpadaju kroz uticaj društvenih mreža, naravno veštačke inteligencije“, kaže za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

U srednjem veku kmet je plaćao zakup zemljišta svom feudalcu. Danas, trgovac plaća proviziju platformama da bi prodavao, a korisnik plaća platformi da bi koristio mrežu. Ne kupujemo samo robu – mi zapravo iznajmljujemo prostor u tuđem digitalnom dvorcu.

Prema tezama Janisa Varufakisa, profit je postao sekundaran, dok rentni model postaje sve dominantniji. Tehnološki giganti su gospodari, dok su svi ostali kmetovi, koji obrađuju zemlju za nekoliko novčića zauzvrat.

„Mislim da su te kompanije došle u monopolističke položaje i oni sve te monopolističke položaje ostvaruju kroz to što su ovladale tim ekonomijama mreža, ali mislim da je daleko to od toga da su oni feudalni gospodari“, kaže Ivan Ostojić, ekonomista.

Glavna odlika feudalnih gospodara

Glavna odlika feudalnih gospodara, kaže, jeste da oni izvlače ogromnu vrednost i da tu vrednost pretvaraju samo u svoju dobit, dok kompanije dosta ulažu u istraživanje i razvoj.

„Tako da je ovde u pitanju jedan vrlo jak monopol u simbiozi sa velikim državama, po mom skromnom mišljenju, a ne klasičan feudalni sistem“, kaže Ostojić.

Bojan Stanić ukazuje da je tržište je globalizovano i da je moguće doći na njega.

„Međutim, ono sad pokušava da se ograniči kroz uvođenje carina, necarinskih barijera i tako dalje. Većina ljudi u okviru ponude i tražnje su cenovno orijentisani“, kaže Stanić.

Svakim lajkom hranimo algoritme

I korisnici koji misle da besplatno koriste aplikacije zapravo plaćaju. Svakim lajkom, pretragama, mi hranimo algoritme i kreiramo vrednost za platforme. Podaci postaju nova nafta, a algoritmi novi zakonodavci.

„Ako su podaci i ako je vladanje tehnologijom novo zlato i nova nafta, to postaje resurs za koji se velike sile bore. I onda se dešava to da ako biste nešto skalirali, vama je potrebna ogromna populacija, zato Kina i Amerika dominiraju i kroz tu populaciju dobijaju pristup ogromnom broju potrošača i njihovim podacima“, kaže ekonomista Ostojić.

U potencijalnom sistemu tehnofeudalizma alarmantan je uticaj na demokratiju i društvo. Platforme koncentrišu moć u svojim rukama, oblikuju naše misli, potrošačke navike i odluke. Da li je kapitalizam mrtav? Prema rečima sagovornika RTS-a, ne, ali, izgleda, nije ni ono što je nekada bio.