Kako zadržati radnike da ne odu ponovo na Zapad?

Pandemija korona virusa stvorila je neočekivane mogućnosti za zemlje koje se suočavaju sa trendom depopulacije u jugoistočnoj Evropi, uključujući i Srbiju, navodi se u izveštaju Populacionog fonda Ujedinjenih nacija – UNFPA.

„Decenijama je postojao samo jedan pravac za migrante u jugoistočnoj Evropi: prema gradovima i naprednijim zemljama zapadne Evrope. Ali otkako je počela pandemija virusa Covid-19, mnogi emigranti su se vratili kućama, a čak vidimo i obećavajuće znake oživljavanja sela“, izjavila je Alana Armitaž, regionalna direktorka UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju.

Ona naglašava da zemlje jugoistočne Evrope sada imaju priliku da stvore podsticaje za povratnike, sa svim njihovim dragocenim iskustvima i znanjem, da ostanu i da ubrzaju novonastali pomak ka životu na selu poboljšavanjem atraktivnosti ruralnih područja.

Kako se navodi, prema projekcijama pre pandemije, Srbija bi do 2050. godine mogla da ima čak 23,8 odsto manje ljudi, i to sa polovinom stanovnika koji žive u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Subotice. Sa druge strane, u mnogim selima je ostalo samo 500 stanovnika ili manje. Kako se ističe, od 2013. godine, procenjuje se da se 250.000 ljudi svake godine selilo iz ruralnih u urbana područja. Procene takođe govore da je u 2020. godini u ruralnim područjima živelo oko milion ljudi, uključujući 175.000 penzionera.

UNFPA ukazuje da se tokom prvih nedelja i meseci od izbijanja pandemije, i zbog epidemioloških mera i zatvaranja ekonomija, na stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u inostranstvu vratilo u svoje matične zemlje. Navode se procene da se u Srbiju iz inostranstva na početku pandemije vratilo oko 317.000 ljudi.

UNFPA ističe da je nedavno istraživanje pokazalo da se 38,5 odsto ispitanika vratilo iz porodičnih razloga, 17 odsto se osećalo sigurnije u svojoj zemlji, a 9,6 odsto je reklo da su članovi njihovih porodica insistirali na povratku.

S pandemijom je usledio neočekivani porast rada na daljinu, što znači da značajan deo povratnika u jugoistočnoj Evropi čine profesionalci koji nisu prestali da rade samo zato što su otišli svojim kućama. A mnogi će možda i ostati kada se pandemija povuče.

UNFPA izveštaj, koji se fokusira na Srbiju i Bugarsku, opisuje i druge trendove.

„Kao i u drugim delovima sveta, mnogi stanovnici grada napuštaju male stanove i visoke kirije i traže veće domove bilo izvan velikih gradova ili na selu. Nekada opustela sela iznenada postaju privlačna za one koji žele iskusiti mirniji, ‘zeleniji’ i život više okrenut porodici“, ističe Džon Kenedi Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju.

Zbog toga se u izveštaju UNFPA naglašava potreba da se vlade, lokalne samouprave, EU i međunarodne finansijske institucije prilagode promenama i da investiraju u razvoj ruralnih područja, na primer, stvaranjem ruralnih zona za oživljavanje radi targetiranja investicija, kreiranja novih radnih mesta, zaustavljanja seoskog odliva mozgova i emigracija. Takve ideje trebalo bi da upotpune modernizaciju infrastrukture, potpunu digitalizaciju i ozelenjavanje.

Izveštaj pokazuje da uz prave politike, viziju za budućnost i pravu kombinaciju investicija, države mogu da imaju koristi od povratnih migracija i mogu da preokrenu trend propadanja sela koji traje decenijama, procesa koji je nekada izgledao nezaustavljiv.

Predsednik UGS “Nezavisnost” dr Zoran Stojiljković ističe za Biznis.rs da su različite procene broja ljudi koji se zbog pandemije vratio u Srbiju iz inostranstva. On ističe da se vratio i jedan broj penzionera, jedan broj radnika koji je radio na povremenim poslovima u okolnim zemljama EU, itd.

On ističe da je težak i neizvestan posao zadržati ljude u Srbiji koji su aktivno zaposleni u inostranstvu, a posebno ako spadaju u zanimanja koja su tražena u zapadnim zemljama, poput medicinskih radnika, IT stručnjaka, ali i zanatlija ili vozača. Tu je i činjenica da su pojedine zemlje EU, poput Nemačke, pre pandemije relaksirale uslove za prijem kvalifikovane radne snage, odnosno za pojedina tražena zanimanja. Ne treba zaboraviti ni da je radna snaga iz Srbije relativno obrazovana, kvalifikovana i da se lako uklapa u novu radnu sredinu na Zapadu.

Stojiljković naglašava da je teško očekivati da će moći da se zadrže radno aktivni ljudi koji imaju poslove u inostranstvu, uz ovako niske plate u odnosu na plate koje mogu da dobiju u zemljama EU. On ističe da je za usporavanje ovih migracija prethodno potrebno stvoriti uslove za dugoročno održivi privredni rast i jačanje socijalne pozicije građana.

Stojiljković kaže da problem demografskog pražnjenja nije najizraženiji u Srbiji, kada se pogleda region u celini, iako je činjenica da je pre pandemije godišnje iz Srbije odlazilo u potrazi za poslom oko 50.000 ljudi, što je ozbiljan odliv kadrova i što značajno utiče na depopulaciju Srbije, pored već poznatih problema sa prirodnim priraštajem.