Kakva je veza između gubitka posla i fizičke neaktivnosti?

Nova studija objavljena u američkom časopisu Lifestyle Medicine otkriva veze između gubitka posla i fizičke neaktivnosti kod mladih i odraslih tokom američke recesije 2008. i 2009. godine i pandemije korona virusa, koje mogu biti presudne za razumevanje uloge negativnih ekonomskih tokova na fizičku aktivnost. To je prva studija koja ispituje kako su gubici radnih mesta uticali na fizičku aktivnost mladih i odraslih u SAD, prenosi Eurekalert.

Studija ekonomista sa Koledža Dikinson i istraživača iz Škole za javno zdravlje u Harvardu razmotrila je podatke o dinamici dohotka (PSID) za mlade i odrasle od 18 do 27 godina, tačnije fazu razvoja povezanu sa sazrevanjem i značajnim socijalnim, psihološkim i ekonomskim promenama. Istraživači su otkrili da gubitak posla, koji je pojedinac doživeo tokom recesije smanjuje verovatnoću fizičkog vežbanja za značajnih 6,3 procenta.

S druge strane, akcioni planovi koje su uspostavile Svetska zdravstvena organizacija i Ujedinjene nacije pozivaju na smanjenje fizičke neaktivnosti od 10 procenata do 2030. godine.

„Naša studija otkriva da su mladi koji čine suštinski deo milenijumske generacije, patili od znatno niže fizičke aktivnosti tokom recesije, što obično dovodi do lošijih rezultata kad je fizičko zdravlje u pitanju i do povećane gojaznosti. Recesija daje uvide u ogromne ekonomske implikacije i lekcije, koje su relevantne za trenutni ekonomski pad izazvan koronavirusom“, kaže se u studiji.

Dok je recesija iz 2008. godine imala nesrazmerno visoku stopu nezaposlenosti od 19 odsto među mladima i odraslima, nezaposlenost kod odraslih tokom pandemije Covid-19 je mnogo veća, i dostigla je vrhunac u 2020. godini na oko 33 procenta za one od 16 do 19 godina, 26 procenata za one od 20 do 24 godine i 16 procenata za satrosnu kategoriju od 25 do 29 godina. Pored toga, osobe od 18 do 29 godina su – više nego bilo koja druga starosna grupa – koristili novac sa svoje štedne kartice, pozajmljivali novac od prijatelja ili porodice i primali naknadu za nezaposlene tokom korona virusa.

Pad fizičke aktivnosti tokom ekonomskih kriza mogao bi imati implikacije na mentalno zdravlje mladih i odraslih.

„Fizička aktivnost je značajno opala nakon gubitka posla tokom krize, verovatno zbog negativnih ishoda mentalnog zdravlja, koje su pretrpeli pojedinci. Kada su pojedinci zabrinuti za svoj posao i sredstva za život, nemaju motivaciju da vežbaju“, kaže se u studiji. 

Kako se navodi, velika je verovatnoća da će postojati slični efekti na fizičku aktivnost tokom trenutne recesije izazvane korona virusom. Pored gubitka posla i mere za boravak u kući su negativno uticale na mentalno zdravlje mladih i odraslih, ali i na njihovu fizičku aktivnost, piše Eurekalert.