Kakve su mogućnosti razvoja manjih aerodroma širom Srbije?

Najviši državni zvaničnici Srbije najavili su izgradnju nove piste na aerodromu „Nikola Tesla“, što je, kako kažu, prvi ovakav poduhvat posle 60 godina. Pored piste planira se izgradnja novog terminala, ali i poboljšanje aerodromskih usluga.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je ugovor o koncesiji sa kompanijom Vinci koja trenutno upravlja aerodromom Nikola Tesla okarakterisala kao „pametan ekonomski potez“ koji je najvećoj vazdušnoj luci u Srbiji pružio šansu da preživi tešku 2020. godinu. Sada se najavljuju nova ulaganja i izgradnja odnosno obnavljanje dotrajale infrastrukture. Istraživali smo o kakvom ulaganju je reč i čemu će služiti nova pista čija se gradnja planira.

„Zapravo je reč o umetnutoj pisti, odnosno manjoj pisti na aerodromu ‘Nikola Tesla’ koja je bila uslov koncesije, jer je sadašnjoj potrebna dubinska rekonstrukcija. Tada je rečeno da bi pobednik tendera trebalo da izgradi jednu manju pistu pored glavne. Dok se sređuje osnovna pista, avioni bi koristili umetnutu. Kada se proces dubinske rekonstrukcije glavne piste završi, ona će se vratiti u upotrebu. Umetnuta pista zatim dobija novu funkciju – biće rulnica za avione kojom letelice dolaze do glavne piste“, objašnjava za Biznis.rs osnivač i urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović.

Naš sagovornik kaže da Vinci ima ulogu operatera aerodroma, jer je dobio koncesiju na 25 godina. Prema uslovima koncesije, kompanija ima zadatak da investira, odnosno potroši 730 miliona evra za proširenje kapaciteta i dodatne sadržaje na aerodromu.

Kakav je potencijal razvoja ostalih aerodroma u Srbiji

Pored aerodroma „Nikola Tesla“, postoje još dve lokacije za sletanje aviona u putničkom saobraćaju. Reč je o aerodromima u Nišu i Kraljevu. Protekle nedelje domaći mediji preneli su informaciju da bi Veliko Gradište moglo da dobije aerodrom, jer je opština dala saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni uticaja plana detaljne regulacije. Postojeća travnata poletno-sletna staza biće zadržana, a najavljena je dogradnja aerodroma i proširenje njegovog kapaciteta. Nadležni se pozivaju na važeću plansku dokumentaciju šireg područja, koja kaže da je planirani aerodrom Srebrno jezero moguće uključiti i u mrežu regionalne ponude.

Aerodrom Morava u Lađevcima otvoren je za civilni saobraćaj pre tačno dve godine. Uvidom u zvaničnu internet prezentaciju, najavljena su dva leta za ovaj mesec, i to 13. jula za Solun i Beograd.

„Air Serbia će ponovo uspostaviti saobraćaj sa jednim avionom na osnovu programa države. Reč je o plaćanju države avio-kompanijama, odnosno Air Serbia koja je pobedila na tenderu za linije od javnog značaja. Plan je da se letovi uspostave posle korona krize. Pre pandemije su u planu bili letovi za Beč i Solun. Ne zna se šta će biti od svega toga. Nijedna druga avio-kompanija nije imala interes da leti, pa su ostali letovi Air Serbia za Solun i Beč“, navodi Vojinović.

Kada je reč o aerodromu Rosulja kod Kruševca, naš sagovornik kaže da ne bi trebalo očekivati veće domete ove vazdušne luke osim lake rekreativne avijacije.

„Perspektiva aerodroma Rosulja nije putnička avijacija, odnosno redovni ili vanredni putnički saobraćaj“, kaže Vojinović i upozorava da je neoprezno govoriti o potrebama građana za novim aerodromima. Postoje, navodi Vojinović, samo turističke ili poslovne potrebe, ali ne na nivou Srbije, već na nivou lokacija.

„To zapravo znači da Novi Sad neće imati svoj veći aerodrom budući da je blizu Beograda. Lađevci, odnosno Kraljevo, su takođe blizu Beograda, što ograničava broj avio-kompanija koje bi da lete do tamo, osim low-cost kompanija koje bi možda donele takvu odluku. Jedina perspektiva za bilo kakvu priču o aerodromima u Srbiji je Niš i možda Kraljevo. To se već dešava i određeni trendovi postoje, ali ne bi trebalo raspravljati o tome da li sedam miliona ljudi zaslužuje više aerodroma. U teoriji da, ali u praksi, poslovnim aktivnostima i realnosti, Beograd, Niš i Kraljevo su jedine perspektive koje postoje“, zaključuje Vojinović.