Katastrofa se može izbeći samo brzim delovanjem

Čovekove aktivnosti menjaju klimu na neviđene i ponekad nepovratne načine, navedeno je u velikom naučnom izveštaju UN, u kojem se upozorava na sve ekstremnije toplotne talase, suše i poplave, kao da je porast temperature Zemljine atmosfere za 1,5 stepen Celijusovih u narednih 20 godina neminovan.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (Antonio Guterres) rekao je da izveštaj predstavlja “crveni alarm za čovečanstvo“, prenosi BBC. Naučnici navode da se katastrofa može izbeći ukoliko svet bude delovao brzo. Postoji verovatnoća da bi drastično smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte moglo da stabilizuje porast temperature.

“Ako sada udružimo snage, možemo sprečiti klimatsku katastrofu, ali kako današnji izveštaj jasno pokazuje, nema vremena za odlaganje i za izgovore. Računam na lidere i sve zainteresovane strane da obezbede uspeh COP26 (ovogodišnje konferencije UN o klimatskim promenama)“, rekao je Gutereš.

Racionalnu procenu budućnosti naše planete dao je Međuvladin panel UN o klimatskim promenama (IPCC), grupa naučnika čije nalaze podržavaju svetske vlade. Njihov izveštaj je prvi veliki naučni pregled o klimatskim promenama od 2013. godine, a njegovo objvljivanje došlo je manje od tri meseca pre samita COP26 u Glazgovu.

U dokumenti IPCC navedeno je da je “nedvosmisleno da je čovekov uticaj zagrejao atmosferu, okeane i kopno“. Prema rečima autora izveštaja, naučnici ne mogu biti jasniji po ovom pitanju.“To je činjenica, ne možemo biti sigurniji, nedvosmisleno je i nesporno da ljudi zagrevaju planetu“, rekao je prof. Ed Hokins (Ed Hawkins) sa britanskog Reding univerziteta.

Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas (Petteri Taalas) rekao je: “Koristeći sportske izraze, moglo bi se reći da je atmosfera bila izložena dopingu, što znači da smo počeli češće nego ranije da posmatramo ekstreme“.

Autori su naveli da su od 1970. godine globalne površinske temperature rasle brže nego u bilo kojem drugom poluvekovnom periodu u proteklih 2.000 godina. Ovo zagrevanje utiče na mnoge vremenske i klimatske ekstreme u svim regionima sveta, tvrde naučnici.

Prema ključnim tačkama izveštaja, globalna površinska temperatura u deceniji 2011-2020 bila je 1,09 stepeni Celzijusovih viša nego u periodu 1850-1900, proteklih pet godina bilo je najtoplije od 1850. godine, nedavna stopa porasta nivoa mora gotovo je utrostručena u odnosu na period 1901-1971, ljudski uticaj je “veoma verovatno“ 90 odsto glavni pokretač globalnog topljenja glečera od 1990. godina, kao i da je “praktično izvesno“ da su vrući ekstremi postali sve učestaliji i intenzivniji od 1950. godine, dok su hladni događaji postali ređi i manje ozbiljni.